Jedna od onih koji bi da ostanu

Mnogo je faktora koji bi trebalo da budu promenjeni, kako bi se privukli mladi da ostanu u Srbiji. Potrebni su, pre svega,  mogućnost zapošljavanja nakon završenih studija, dinamičan posao koji zahteva napredovanje i praćenje svetskih inovacija, uspostavljanje i održavanje poslovnih odnosa sa kolegama iz regiona… To je glavni glavni razlog zbog kojeg mladi napuštaju zemlju

Srbija bi do kraja ove godine mogla da dobije prve licencirane primenjene analitičare ponašanja. Ovde ne govorimo o analitičarima i stručnjacima za raznorazne oblasti, koji se svakodnevno provlače po medijima, već o stručnjacima za bihejvioralnu analizu, jedinu naučno priznatu metodu u tretmanu dece sa autizmom – o BCBA stručnjacima. Jedna od prvih sturčnjaka u regionu sa ovim zvanjem i za ovu oblast je Jana Golubović, trenutno studentkinja master studija na Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju Univerziteta u Beogradu, kao i specijalističkih studija američkog Florida Institute of Technology. Pre upisa ova dva postdiplomska programa stekla je zvanje diplomiranog defektologa-oligofrenologa. Postdiplomski program koji pohađa uska je specijalizacija za rad sa decom sa autizmom. „Deca sa autizmom širom sveta dobijaju ABA tretman. To je danas jedini naučno priznati i naučno zasnovani tretman koji je nastao u Americi pre pedesetak godina. To je i dalje mesto gde je jedino moguće izučavati ga i gde se usavršavaju terapeuti iz svih ostalih delova sveta.“

Prva u regionu

U Evropi, u kojoj je ovaj tretman počeo da se primenjuje kasnije, ima nekoliko desetina licenciranih terapeuta. „U Srbiji i regionu ih nema, pa deca sa  autizmom imaju nedovoljno efikasne i neintenzivne tretmane, koji nisu naučno zasnovani“, kaže Jana. 

Zbog nepostojanja ovakvog vida usavršavanja u Srbiji i Evropi i zbog započetih master studija u Beogradu i zaposlenja, upisala je studije na daljinu, ali je prvih mesec dana provela u Indijanopolisu, na klinici na kojoj se ovaj tretman primenjuje. „Radila sam po tom programu, videla kako se on praktično primenjuje, te da mogu da se snađem i odlučila da je to nešto čime želim da se bavim. Ostao mi je još jedan ispit, od devet, koliko ih ove studije obuhvataju. Sistem školovanja je drugačiji nego kod nas. Ja sam svoje studije upisala 2014. i do kraja ove godine treba da ih završim. Nakon toga moram da radim na sticanju licence. To traje određeni period, a završno polaganje je na institutu.“

Pošto je o studijama na daljinu reč, Jana tokom vikenda sluša nastavu, a u toku radne nedelje ima onlajn sastanke i interaktivne radionice. Vremenska razlika joj je otežavajuća okolnost, a jednom joj se dogodilo da nedovoljno kvalitetno odradi predispitne obaveze ispita čije je polaganje prijavila, jer joj nije stigla literatura. 

Nastavak teksta možete pročitati u 35. broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“