Krupni kapital se sprema na put

Jedna od posledica Bregzita, sa kojom će se finansijski svet suočiti već početkom naredne godine, jeste pitanje gde će vodeće banke i firme premestiti svoje centrale zbog olakšica koje uživaju u jedinstvenom prostoru Evropske unije, a što će Velika Britanija izgubiti izlaskom iz Unije. U trku su za sada ušli Frankfurt, Dablin, Pariz, Luksembug, kao i Amsterdam, Madrid i Milano

Evropu, kao i ostatak sveta, poslednjih nekoliko meseci uzdrmavali su razni događaji, od Trampove pobede, preko antidemokratskih izmena zakona u Poljskoj, do strašnih dešavanja u Alepu. Sve ovo učinilo je da zaboravimo na Bregzit i posledice koje će on doneti. Međutim, već kroz nekoliko nedelja ponovo ćemo slušati i čitati o Bregzitu, između ostalog zato što je planiranje i odlučivanje o premeštanju banaka i firmi iz Londona predviđeno za prvi kvartal naredne godine.

Već tokom prvog meseca nakon britanskog referenduma, kada se počelo postavljati pitanje o budućnosti poslovanja neevropskih banaka i firmi na evropskom tržištu, počela je trka za preuzimanje statusa globalnog finansijskog centra koji je do sada pripadao Londonu. Kao glavni kandidati istakli su se Frankfurt, Dablin, Pariz, Luksembug, kao i Amsterdam, Madrid i Milano. 

Iako neki stručnjaci i političari smatraju da bi premeštanje u neki drugi grad firme i banke moglo koštati desetine biliona dolara, Sitijev konsalting za regrutovanje sproveo je anketu čiji rezultati pokazuju da od 5.000 zaposlenih u finansijskom sektoru 15% njih smatra da njihovi poslodavci sigurno nameravaju da premeste najmanje jedan deo poslovanja izvan Velike Britanije, dok još 16% to vidi kao veliku mogućnost.