Gde će se premestiti globalni finansijski centar iz Londona posle Bregzita

Krupni kapital se sprema na put

Jedna od posledica Bregzita, sa kojom će se finansijski svet suočiti već početkom naredne godine, jeste pitanje gde će vodeće banke i firme premestiti svoje centrale zbog olakšica koje uživaju u jedinstvenom prostoru Evropske unije, a što će Velika Britanija izgubiti izlaskom iz Unije. U trku su za sada ušli Frankfurt, Dablin, Pariz, Luksembug, kao i Amsterdam, Madrid i Milano

Evropu, kao i ostatak sveta, poslednjih nekoliko meseci uzdrmavali su razni događaji, od Trampove pobede, preko antidemokratskih izmena zakona u Poljskoj, do strašnih dešavanja u Alepu. Sve ovo učinilo je da zaboravimo na Bregzit i posledice koje će on doneti. Međutim, već kroz nekoliko nedelja ponovo ćemo slušati i čitati o Bregzitu, između ostalog zato što je planiranje i odlučivanje o premeštanju banaka i firmi iz Londona predviđeno za prvi kvartal naredne godine.

Već tokom prvog meseca nakon britanskog referenduma, kada se počelo postavljati pitanje o budućnosti poslovanja neevropskih banaka i firmi na evropskom tržištu, počela je trka za preuzimanje statusa globalnog finansijskog centra koji je do sada pripadao Londonu. Kao glavni kandidati istakli su se Frankfurt, Dablin, Pariz, Luksembug, kao i Amsterdam, Madrid i Milano. 

Iako neki stručnjaci i političari smatraju da bi premeštanje u neki drugi grad firme i banke moglo koštati desetine biliona dolara, Sitijev konsalting za regrutovanje sproveo je anketu čiji rezultati pokazuju da od 5.000 zaposlenih u finansijskom sektoru 15% njih smatra da njihovi poslodavci sigurno nameravaju da premeste najmanje jedan deo poslovanja izvan Velike Britanije, dok još 16% to vidi kao veliku mogućnost.



Nastavak teksta možete pročitati u 37. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Nema komentara