Smanjiš doprinose, povećaš PDV

Dok sa jedne strane strani investitori dobijaju hiljade evra po radnom mestu, kako bi se statistički i politički povećala zaposlenost, a radnicima isplaćuju minimalne plate, dotle su porezi i doprinosi na zarade među najvišima u regionu, pa poslodavci takođe gledaju da isplate radnicima minimalce. Tako se vrtimo ukrug, a obećanja o smanjenju nameta se ciklično ponavljaju

Hoće li privrednici u Srbiji ikada doživeti smanjenje stope poreza i doprinosa na zarade? Sudeći po dosadašnjoj praksi – neće. Iako se bar jednom godišnje iz Nemanjine 11 lansira priča kako umanjenje dažbina na plate samo što nije, poslodavci u Srbiji i dalje su među opterećenijima po visini nameta na zarade.

Da li je za ovakav, kako kažu u Vladi, radikalan korak još rano, imajući u vidu da Srbija još uvek nije budžetski deficit smanjila na nivo ispod jedan odsto bruto domaćeg proizvoda, ili u Nemanjinoj ipak procenjuju da je bolje usmeriti se na dolazak novih investitora kojima će davati ogroman novac za svakog novozaposlenog (i po 8.000 evra po novozaposlenom), uz brojne druge olakšice koje su osmišljene za sve one koji otvaraju nove pogone u Srbiji?

Politički – računica je jasna. Novi investitori otvaraju nova radna mesta, što značajno statistički umanjuje stopu nezaposlenosti. Činjenica da je u ovim firmama, i pored obilate pomoći države, prosek zarade oko 160 evra, državu, odnosno vladajuću političku elitu ne brine, iako ne postoje nikakve garancije da će, posle petogodišnjeg pokrivanja zarada zaposlenima, ovi ulagači i ostati u Srbiji.

Privrednici koji rade u Srbiji, a nemaju tu sreću da su primaoci primamljivih podsticaja po novozaposlenom radniku, priznaju da čine sve da troškove za poreze i doprinose umanje. 

Među malim i manjim srednjim preduzećima uobičajno je da se porezi i doprinosi uplaćuju na minimalac. Zvanično, tolika je i plata radnika. Ostalo ide na ruke. I tako se varamo ukrug, objašnjava za „Novu ekonomiju" dugogodišnji srpski preduzetnik koji priznaje da ni sam ne zna kako radi već duže od dve decenije. „Moji zaposleni imaju problem, jer i pored relativno pristojnih plata, nisu ozbiljnije kreditno sposobni. Jasno mi je i da im se, na ovaj način, umanjuje penzijska osnovica. Ali i oni znaju da je to jedini način da svi zajedno opstanemo."

Ovaj preduzetnik dodaje i da bi, ukoliko bi država odlučila da umanji stope poreza i doprinosa na zarade, rado svojim zaposlenima uplaćivao pune iznose na plate. 

„Ovako smo prinuđeni da deo poslovanja vodimo u sivoj zoni. Potpuno je nerazumno zašto se u Vladi ne razmišlja o tome. Jasno je i njima da se vode dvojna knjigovodstva, da se plate isplaćuju najvećim delom na ruke i da za taj iznos ostaje uskraćen i budžet. Izgubljena je ta bitka protiv sive ekonomije", zaključuje ovaj preduzetnik.

Stručna javnost u Srbiji delimično podržava ovakav stav privrednika. Naglašavaju da je moguće bar delimično izaći u susret privredi koja je „na kolenima" i po ugledu na Nemačku, minimalac osloboditi svih nameta. Ovu zaradu trenutno u Srbiji ima oko 350.000 zaposlenih. 

Prema ovom modelu,  plate veće od 22.620 dinara, odnosno iznad minimalne zarade, bile bi progresivno oporezivane. Računica kaže da bi se, zapravo, na najvećim platama za koje bi se obračunavala i najviša stopa poreza i doprinosa, država „namirila" za mnogo veći priliv u budžet nego što ga ima danas.