Beograd - zazidani grad

Moglo bi se reći da je grad viđen kao plen. Političare nema ko da "udari po prstima", da ih zaustavi. Prostor je neobnovljiv resurs, nenadoknadiv! Kad jednom napravite gaf, gotovo je 

Ti novi simboli, to je jedna potpuna parodija, kancerogena parodija koja svaku glupost koju pravi proglašava za novi simbol Beograda: Beograd na vodi, poslovno-stambene zgrade na kraju Ulice Kneza Miloša, razni tržni centri.  Pri tome, delovi grada koji jesu stvarni simboli Beograda su ozbiljno ugroženi. Gradnja višespratnice na prostoru fabrike Beko ispod Malog Kalemegdana, po visini koja je odobrena, može potpuno da zatvori Beogradsku tvrđavu sa Dunava. Dakle, putniku sa broda morate da objasnite da iza te buduće zgrade postoji istorijski grad. Izgradnjom Beograda na vodi grad je potpuno zazidan, pa je problem i vizura sa leve obale Save. Zazidani grad postaje standardna sintagma. 

Muzička fontana na Slaviji je najnoviji urbanistički poduhvat beogradske uprave. Ozbiljna primedba je da je mogla da bude kupljena kineska za 300.000 evra umesto što je potrošeno 1,8 miliona evra?

Kada je reč o uređenju Beograda i urbanizmu, poslednjih godina se trudim  da odvojim tu priču od bilo kakvih finansijskih zloupotreba. Zato što smo godinama ranije razvijali logiku, koja je imala osnova, da kada je neka odluka čudna u pozadini stoji neka privatna finansijska transakcija. Međutim, u poslednje vreme smo svedoci jednog broja pogrešnih odluka koje su prosto loše odluke, uopšte ne moraju da budu propraćene korupcijom u klasičnom smislu. Većina ljudi neće da shvati da je korupcija kad uradite nešto u svom privatnom interesu prikazujući ga u formi  javnog interesa. Živimo u vreme kada se donose vrlo nekompetentne odluke. Podatak sa Alibabe da fontana košta dvesta hiljada dolara ne mora nužno da upućuje na finansijsku zloupotrebu. Međutim, sve ostalo je sporno. Tu imate dve teme koje su odvojive: jedna je fontana, a druga je muzička fontana. Emitovanjem stotinu puta "Beograde, Beograde"... ne znam da li neko treba da nauči pesmu ili da poludi. Moja prijateljica stanuje na Slaviji, na početku Bulevara oslobođenja, celog života tu živi i sad od jutra do uveče sluša Đorđa Marjanovića i Majkla Džeksona. To je tragikomično. To je kao kad čovek krene u smokingu sa leptir mašnom u samoposlugu, smoking je u redu, samoposluga je u redu, samo jedno s drugim ne ide.  Drugo, ono što je mali broj ljudi primetio jeste da se ravan vode u fontani uopšte ne vidi, odnosno vidi se samo iz Bulevara oslobođenja jer je na višoj koti, što je početnički gaf jer vidite vodoskoke, ali ne i površinu vode u koju se obrušavaju. 

Za Slaviju nikako da se pronađe srećno rešenje, pa tako ni za čuvenu Mitićevu rupu?

Na Slaviji se stalno saplićemo, ili ništa ne realizujemo ili izvučemo fontanu. Jedan od problema uređenja grada je što mi ne umemo da nađemo  i sprovedemo model u kojem svi dobijaju. Kod nas je uspešno poslovanje kada sam ili ja izigrao vas, ili vi mene. To je kulturološka karakteristika. Ako je Mitićeva rupa sporna zbog nasleđa nad zemljišem, pretpostavljam da postoji sto jedan način da se sa naslednicima Vlade Mitića napravi dil, što bi rekli Srbi, da se nađe način da se isplati. To nije nerešiv problem, samo ljudi koji vode grad nisu sposobni da ga reše. Sticajem okolnosti sam upoznat sa storijom od pre nekoliko godina kada je u Beograd došao predstavnik kanadske firme Remax koja je bila zainteresovana za lokacije za izgradnju velikih hotela u Srbiji i Crnoj Gori.  On je bio zainteresovan za plac nekadašnjeg bioskopa Slavija kao veoma pogodan za hotel. Primljen je u gradskoj upravi, pokazana je zainteresovanost i podrška, ali mu je tada rečeno, u mom prisustvu, da taj prostor drži Dinkićeva Direkcija za sanaciju banaka pa je potrebno da se od te direkcije dobije saglasnost. Previše je takvih političkih i administrativnih kočnica. 

Da li će se Beograd ubuduće prepoznavati po fontani na Slaviji, Beogradu na vodi i sličnim građevinama koje gradska uprava proglašava za nove simbole grada?

Taman posla. Mislim da je vlast realno u problemu i prilično uplašena da ne izgubi izbore u Beogradu jer su shvatili da bi promena vlasti mogla da načne promene u celoj Srbiji. Ti novi simboli, to je jedna potpuna parodija, kancerogena parodija koja svaku glupost koju pravi proglašava za novi simbol Beograda: Beograd na vodi, poslovno-stambene zgrade na kraju Ulice kneza Miloša, razni tržni centri. Ne znam samo za koje to silne platežno sposobne ljude se prave.  

Pritom, oni delovi grada koji jesu stvarni simboli Beograda su ozbiljno ugroženi. Gradnja višespratnice na prostoru fabrike „Beko" ispod Malog Kalemegdana, po visini koja je odobrena, može potpuno da zatvori Beogradsku tvrđavu sa Dunava. Dakle, putniku sa broda morate da objasnite da iza te buduće zgrade postoji istorijski grad. Izgradnjom „Beograda na vodi" grad je potpuno zazidan, pa je problem i vizura sa leve obale Save. Zazidani grad postaje standardna sintagma. Ni studenti arhitekture ne bi došli na ideju da na obali reke bude zgrada od 20 spratova, a u pozadini obale zgrada od  šest spratova.

Ostatak intervjua pročitajte u novom broju NOVE EKONOMIJE.