Daleko je plata od 500 evra

Po novom obračunu prosečna zarada će biti nešto niža, a samim tim i mnoga socijalna davanja.

U prosek se više neće računati nagomilani zaostaci zarada, u slučaju da budu isplaćeni kumulativno u jednom mesecu. No, kako ni Zavod za statistiku ni Poreska uprava ne raspolažu podacima da li je obračunata zarada i isplaćena, i dalje nećemo znati koliki je broj zaposlenih kojima isplata zarada kasni

Zajednički projekat Deda Mraza i Barona Minhauzena, poznat pod nazivom prosečna zarada za decembar, po pravilu značajno veća od novembarskog proseka, definitivno odlazi u istoriju. Od januara ove godine Zavod za statistiku prosečnu zaradu računa na osnovu podataka preuzetih iz evidencije Poreske uprave, a ne na osnovu mesečnog istraživanja o zaradama, kao što je to rađeno od 1963. do sada.
Tako je, po staroj metodologiji, prosečna zarada za decembar 2017, sa bonusima, 13. platama itd, iznosila 54.344 dinara (16 odsto više nego u novembru), a prema podacima Poreske uprave, koja registruje samo zarade obračunate za dati mesec, ali ne i vanredne isplate, prosek je 48.743 dinara. Dakle, samo dva odsto više u odnosu na novembar. 

Osim što će znatno ujednačiti prosečne zarade tokom godine, nova metodologija će uticati na obračun čitavog niza finansijskih kategorija važnih za život građana: osnovice za porez na dohodak građana, osnovice za obračun doprinosa za socijalno osiguranje, naknade za nezaposlene, naknade hraniteljskim porodicama, otpremnina, dečjih dodataka, prava na socijalnu pomoć, obračun penzija itd.
S obzirom na to da su prosečne zarade u 2017. računate po novoj metodologiji u svakom mesecu, izuzev januara, manje od proseka računatih po starom modelu (vidi Tabelu 1), jasno je da će se i iznosi većine navedenih finansijskih kategorija pomeriti naniže. Tako ćemo, kao direktnu posledicu promene računanja prosečne zarade, s jedne strane imati smanjenje pojedinih prihoda države, a s druge smanjenje primanja korisnika različitih socijalnih davanja. Kako će to u praksi izgledati, videćemo tek kad bude objavljen prosek za januar, što će se desiti 27. marta, s obzirom na to da će Zavod za statistiku ubuduće iznos prosečne zarade dostavljati javnosti tek 55 dana nakon isteka posmatranog meseca, umesto 25 dana koliko je bilo do sada.

Glavna razlika između nove i stare metodologije ogleda se u činjenici da je dosadašnji obračun obuhvatao zarade isplaćene u mesecu za koji se pravi izveštaj, bez obzira na to da li su one i ostvarene u tom mesecu, ili je u pitanju isplata zaostalih zarada, dok će ubuduće biti obuhvaćene sve zarade obračunate samo za izveštajni mesec, bez obzira na to da li su isplaćene ili ne. Dakle u prosek se više neće računati nagomilani zaostaci zarada, u slučaju da budu isplaćeni kumulativno u jednom mesecu. No, kako ni Zavod za statistiku, a ni Poreska uprava, ne raspolažu podacima da li je obračunata zarada i isplaćena, i dalje nećemo znati koliki je broj zaposlenih kojima isplata zarada kasni.

Mesečno istraživanje o zaradama sprovođeno je na uzorku pravnih lica koji obuhvata oko 800.000 zaposlenih i koji je, kako je na predstavljanju nove metodologije rekla Vesna Pantelić, načelnik Odeljenja za tržište rada u RZS,  „sačinjen uglavnom od velikih firmi sa velikim brojem zaposlenih". Na izvestan način ovo je priznanje da su kritičari dosadašnjeg načina obračuna prosečne zarade bili u pravu, jer ćemo novim načinom obračuna sasvim sigurno dobiti reprezentativniji uzorak. Do sada je istraživanje obavljano tako što je 8.000 odabranih firmi, u kojima radi oko 40 odsto formalno zaposlenih, popunjavalo obrazac o broju zaposlenih i masi isplaćenih zarada u određenom mesecu, dok će ubuduće uzorak za obračun prosečnih zarada činiti svi formalno zaposleni, prijavljeni u evidenciji Poreske uprave, pa će, za razliku od dosadašnje prakse, u prosek ulaziti i zarade zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova i Ministarstvu odbrane, ali i naknade za rad po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima (izuzev zarada po osnovu ugovora o delu).