Na zaposlene razbroj s’

Dok Fiskalni savet postavlja logično pitanje – kako je to samo u Srbiji moguće da kod ovako visokog rasta zaposlenosti (prema zvaničnim statističkim podacima) imamo najmanji privredni rast u regionu, Zavod za statistiku uzvraća da članovi Fiskalnog saveta ne umeju to da izračunaju. Ne presuđujući ko je ovde u pravu, analizirali smo podatke.

Početak marta obeležila je nova – ko zna koja po redu – rasprava između Fiskalnog saveta i Republičkog zavoda za statistiku (RZS) o (ne)pouzdanosti Ankete o radnoj snazi i podataka o zaposlenosti i nezaposlenosti u Srbiji. Međutim, ovaj put je nekoliko stvari bilo drugačije. Pođimo od kraja: nakon što su rasprave trajale skoro dve godine, RZS-u je iznenada „sinulo“:

„Fiskalni savet nije institucija koja je u bilo kom pogledu kompetentna da ocenjuje kvalitet podataka iz Ankete o radnoj snazi, što ne znači da im Zavod neće pružiti pomoć u tumačenju tih podataka“, saopštio je RZS 12. marta i dodao da je „jedina kompetentna ustanova za ocenu kvaliteta statističkih podataka Evrostat, Zavod za statistiku Evropske unije“.

Zbilja, možda je i tako – možda Fiskalni savet stvarno nije kompetentan za Anketu o radnoj snazi. Međutim, Fiskalni savet već godinama argumentovano ukazuje na krajnje nelogične (nemoguće, zapravo) posledice koje proističu iz podataka dobijenih tom istom Anketom (ARS). Zauzvrat, iz RZS kao odgovor stižu podaci koje, po pravilu, Fiskalni savet „isecka na froncle“, e da bi ih – te iste podatke – RZS „u sledećoj rundi“ ponovio kao argumentaciju u neizmenjenom obliku, iako su postali deplasirani.

Poslednji povod za – kako deluje – obustavljenu raspravu ukazao nakon što je Fiskalni savet pred Biznis forum na Kopaoniku objavio dva „radna papira“. Jedan od njih bio je indikativnog imena: „Snažan rast zaposlenosti uz spor rast proizvodnje nije se desio – o pouzdanosti Ankete o radnoj snazi u Srbiji“ (autori Pavle Petrović, Danko Brčerević i Slobodan Minić).

Argumentacija Fiskalnog saveta na nekih 20 strana ovog dokumenta je jednostavna i ubedljiva: u periodu od 2012. do trećeg kvartala 2017. Srbija je bila evropski rekorder po stopi rasta zaposlenosti, a ujedno je u istom periodu ostvarila najniži privredni rast u Centralnoj i Istočnoj Evropi (CIE). U ovom periodu, piše Fiskalni savet, broj zaposlenih u Srbiji porastao je za oko 450.000, odnosno za 19,3 odsto, dok je u zemljama CIE rast zaposlenosti u proseku bio 5,9 odsto. Sa druge strane, privredni rast Srbije je u ovom periodu bio 6,1 odsto, a prosečan rast zemalja CIE bio je 17,1 odsto.

„Visok rast zaposlenosti uz nizak rast proizvodnje nije u skladu sa osnovnim i nebrojeno puta dokazanim ekonomskim teorijama koje definišu vezu zaposlenosti i proizvodnje. Takva kretanja, da su stvarna, podrazumevala bi snažan, dvocifren, pad produktivnosti privrede Srbije u prethodnih pet godina, za koji (srećom) nema ekonomskih naznaka da se desio”, piše u radnom papiru.

Da bi pokazao koliko podaci iz Srbije odudaraju od podataka iz drugih zemalja, Fiskalni savet u priču uvodi odnos između ove dve stope rasta (BDP-a i zaposlenosti), elasticitet zaposlenosti, i kaže:

„Elasticitet zaposlenosti predstavlja procenat rasta zaposlenosti pri povećanju BDP-a od jedan odsto i on bi u dužem periodu, osim u izuzetnim slučajevima, trebalo da iznosi između 0 i 1″.

Prema podacima FS, ovaj odnos za zemlje Centralne i Istočne Evrope u periodu 2012-2017. iznosi 0,35 (rast zaposlenosti od 5,9 odsto podeljen sa rastom BDP od 17,1 odsto). Za Srbiju ovaj odnos je izvrnut naopačke: 19,3 (rast zaposlenosti) / 6,1 (rast BDP) = 3,16. Za celu Evropsku uniju, prema podacima Fiskalnog saveta, ovaj odnos je 5,4 (rast zaposlenosti)/ 8,6 (rast BDP) = 0,63. (Objašnjenje zbog čega stopa BDP raste brže od stope zaposlenosti – ne i u Srbiji, doduše – nalazi se u porastu produktivnosti rada.)

Prema tome, ako Srbiju uporedimo sa prosekom zemalja Centralne i Istočne Evrope, trebalo bi da za svaki porast zaposlenosti od 0,35 odsto njen BDP poraste za jedan odsto, odnosno, da ako zaposlenost poraste za jedan odsto, BDP poraste za 2,86 odsto. Dalje, ide račun, s obzirom da je zaposlenost u Srbiji u periodu 2012-2017 porasla za 19,3 odsto, BDP bi za isto vreme trebalo da je porastao za 55,2 odsto (19,3×2,86). A u realnosti, porastao je devet puta manje (6,1 odsto).

Ovaj trend – daleko brži rast zaposlenosti od rasta BDP-a specifičan je samo za Srbiju, piše FS, i podseća da na ovu anomaliju upozorava već godinama:

„Neusklađenost niskog rasta BDP-a i zvaničnih podataka o visokom rastu zaposlenosti u Srbiji primetili smo još pre nekoliko godina kada smo odlučili da je nešto detaljnije analiziramo. (…) Da podsetimo, tada smo pokazali (kao i sada), da izuzetno visok rast zaposlenosti u Srbiji od 2012. nije u sladu sa niskim rastom BDP-a, što se ne dešava ni u jednoj drugoj uporedivoj zemlji – ali i to da je visok rast zaposlenosti potpuno divergentan sa makroekonomskim indikatorima Srbije koji bi morali biti sa njim čvrsto ekonomski povezani (lična potrošnja i naplaćeni doprinosi). Ogromna odstupanja podataka iz ARS-a od svih drugih povezanih indikatora (BDP, naplata doprinosa, lična potrošnja) ukazivala su nam na to da podaci iz te Ankete najverovatnije nisu u redu – odnosno da ARS za sada ne prati pouzdano trendove na tržištu rada Srbije.

Nastavak teksta možete pročitati u 49. broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“.