Podkasti, radio za poneti

Američki „Serijal“ iz 2014. godine, koji je doživeo planetarni uspeh, otvorio je  vrata za nove, gotovo nepregledne mogućnosti podkasta. Do tada, nekih desetak godina, radio na internetu je tražio svoje mesto pod suncem, ali  uglavnom kao eksperiment sa potencijalom. 

„Serijal“ je dokumentarna krimi priča o stvarnom događaju i ljudima, iza koje stoji grupa producenata, koji su se dugo bavili radiom i postali poznati po emisiji „Ovaj američki život“ (This American life). Taj podkast je nakon završetka emitovanja imao posledice i u realnom  životu,  slučaj je ponovo  otvoren, optuženik je dobio priliku da se brani jer je u sudskom procesu bilo nekih propusta.

„Oni su u najboljem maniru pokazali šta su mogućnosti podkasta, kako na čaroban, zavodljiv način može da se ispriča jedna priča. Iako je samo slušate, vidite je sve vreme“, kaže Ana Martinoli, profesorka na Fakultetu dramskih umetnosti. Ona o podkastu podučava svoje studente, a istovremeno sa njima otkriva i stvara audio-proizvode na netu. 

„Za mene su podkasti sve ono što je bio radio devedesetih godina, najdraži medij“, kaže i ističe da je podkast prilika „da slušaoci dobiju sadržaj  koji žele, a koji već dugo ne mogu da čuju na mejnstrim medijima. Bez obzira na jednostavnost, to je kompleksna forma zasnovana na efektima, muzici, dokumentarnom materijalu. Dobri podkasti brišu granicu između informisanja i zabave – daju informativnu priču koja je popkulturna.

Kada je reč o slušaocima, Martinoli napominje da  može da se konstatuje  da  traže ono što im nedostaje, što ne dobijaju na nekom drugom mestu ili ono što im je poznato. Kao kada su se prebacivali iz FM-a na internet – prvo su tražili ono što su već slušali.  Podkast je ono što je nekada bila kablovska televizija, birate ono što vas zanima. 

Radio na internetu u suštini jeste nova forma, zahteva punu pažnju. Iz te posvećenosti proizlazi činjenica da su slušaoci podkasta veoma lojalni. Ljudi ga slušaju zato što ga vole, zato što ih zanima tema. Imaju mnogo više opcija za izbor sadržaja: specijalizovani programi, autentičnost, personalizacija. U podkastu nema formalnosti, ljudi govore  svakodnevnim jezikom, smeju se, prave greške I ispravljaju ih u programu. To je privlačnost radija na mreži, pogotovo u svetu gde su mediji postali prilično sterilni i predvidljivi. 

„Konačno, meni je najzanimljivije to što ti programi omogućavaju neki intimni odnos sa sadržajem, vi kad slušate postojite, vi i vaš podkast.  On je danas ono što je nekada bio piratski radio za zvanične radio stanice”, ističe Martinoli.

Nakon „Serijala“, medijski profesionalci i amateri prepoznali su u onlajn svetu odlično mesto za istraživanje i kreaciju, za emitovanje  sadržaja na mnogo različitih načina.  Mali audio-fajlovi  o svim  temama, od sporta i mode, do psihologije i politike, počeli su da dopunjuju u virtuelnom svetu sve ono što je izgubio radio, kao prvi najznačajniji medij.

„Za podkast se često kaže da je disruptivan“, objašnjava naša sagovornica, „da predstavlja digitalnu transformaciju.  Činjenica jeste da je on promenio načine na kakve smo dosad razmišljali o produkciji i distribuciji sadržaja. Kreiraju ga ljudi koji žele da se specijalizovano  bave nekim temama, vidi se jasna usmerenost, tematska i žanrovska“. 

Pojava ajpeda, uređaja koji je omogućio pravljenje lične muzičke plej liste, tehnološki je otvorila prostor i za razmišljanje o stvaranju i emitovanju drugih sadržaja. Korisnik samostalno, koristeći neke alate koji su dostupni, može da proizvede sadržaj koji će distribuirati nekim kanalima  koji su bezbedni i dostupni.  Tako „radio za poneti“, jer može da se sluša na bilo kom mestu u bilo koje vreme, stiže kao logična posledica.

Nastavak teksta možete pročitati u 59. broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“.