Opasna igra sa 12 milijardi

Predsednik Republike najavio je izuzetno obiman investicioni program u narednih pet godina. Počeo je sa najavom 10 milijardi evra dodatnih investicija, da bi uskoro najavio da će gledati da se investira čak 12 milijardi evra.

Te silne milijarde treba da se rasporede na sledeći način: tri milijarde za kanalizaciju i prečišćavanje otpadnih voda (zli jezici pominju da je to jedini način da se izvede uređivanje kanalizacije predviđeno ugovorom o izgradnji „Beograda na vodi"), zatim četiri milijarde za brze pruge, 500 miliona za politiku nataliteta, 700 miliona za škole i zdravstvo, 1,3 milijarde za lokalne puteve. Nije precizirano koliko treba da se uloži u izgradnju metroa u Beogradu, famoznog nacionalnog stadiona, filharmonije i raznih drugih objekata. Da stvari budu još „lepše", predsednik je napomenuo da u to ne ulaze sredstva koja će se uložiti u izgradnju famoznog „Moravskog koridora", puta Šabac-Ruma i raznih drugih stvari za koje je već „obezbeđeno" finansiranje.

Naravno, postavlja se pitanje kako će se finansirati taj „dodatni" investicioni program (pored redovnih investicija). U jednom od maltene celonedeljnih vanredno-redovnih „obraćanja" narodu, Predsednik je pokušao da objasni i tu je napravio logičku grešku; pomenuo da se očekuje rast BDP-a za 5%, što u novcu iznosi oko dve milijarde evra godišnje, što otvara mogućnost da se država dodatno zaduži za taj iznos, a da se time ne uvećava javni dug u procentualnom iznosu.

Međutim, stvari stoje ipak malo drugačije; javni dug Srbije iznosi negde oko 51% BPD (ako se računaju državne garancije onda je 60%) koji za 2018. godinu iznosi oko 42 milijarde evra. U čemu je tu problem? Na dve milijarde povećanja BDP, javni dug se može povećati samo jednu milijardu, bez procentualnog povećanja javnog duga. Dakle, predsednikova matematika nikako ne stoji.