Mihailo Janković, direktor Nectar grupe

Emocionalna inteligencija, veština budućnosti

Mihailo Janković, direktor Nektar (Nectar) grupe, nedavno je dobio priznanje za najboljeg menadžera 2019. godine. Diploma, koju mu je dodelila Srpska asocijacija menadžera, stoji između prepoznatljivih tetrapaka, džemova i Heba vode, a ispod zastave ex-YU na kojoj se crvene tačkice šest fabrika u Sloveniji, Srbiji i Makedoniji. 
„Prethodnu 2019. godinu u Nektar grupi obeležio je ulazak u zasade organske jabuke. Otvorili smo voćnjak  na 45 hektara, koji će za dve godine imati 114 hektara. Pola miliona evra, veliki je iskorak Nektara da ide u sopstvene zasade organskih jabuka. To je budućnost kompanije i projekat koji ima dugoročni potencijal", ocenio je za „Novu ekonomiju" direktor Nektar grupe u čijem sastavu posluju Nectar, Heba, Fructal i Bio Panon. 

Ova poslednja kompanija je zajedničko ulaganje sa Global Seed u fabriku mlečnih organskih proizvoda u Čurugu i brend Farma Organica. Prema preliminarnim podacima, Grupa će godinu završiti sa više od 110 miliona evra prihoda, tri odsto više nego prethodne godine, i rastom profitabilnosti od šest odsto. „Izvoz smo povećali i prinuđeni smo da razvijamo izvozna tržišta s obzirom na trend depopulacije u regionu. Izvozimo na 60 tržišta. Imamo kupce u Kini, otvorili smo tržište Beneluksa, nadamo se tržištu Abu Dabija. Odskora smo sa organskim asortimanom ušli u ruski maloprodajni lanac Azbuka ukusa, koji ima 150 premijum objekata u Moskvi", navodi Janković. Kako kaže, kompanija ne beži od toga da raste kroz akvizicije i pomno prati situaciju u regionu, a i šire.  U novu godinu kompanija ulazi sa svojom novoosnovanom fondacijom „Nije svejedno", koja je usmerena na povratak dece prirodi, povećanje nataliteta i edukaciju u oblasti agrarnog poslovanja .

Ima li značajnijih promena na tržištu sokova u zemlji i regionu po pitanju omiljenog soka? 

Slični su trendovi, možda se izdvaja  Slovenija koja uvek sa trendovima ide malo ispred nas u priči o štetnosti šećera, održivosti poslovanja, recikliranju. Jedan od najdominantnijih trendova u svetu, a stiže i kod nas, jeste trend zdravog života. Ljudi žele da budu zdravi, žele da se osećaju dobro, sve više vode računa o tome šta unose u svoje telo, koji je sastav i poreklo tih proizvoda.

Ako gledamo samo tržište Srbije, segment zdrave i organske hrane je  niša, ali lako je videti da je neproporcionalno veliki deo polica u maloprodaji odvojen za te proizvode, upravo zato što je to rastuća kategorija.  Kao što je čuveni hokejaš Vejn Grecki rekao: „Odličan hokejaš ne ide tamo  gde pak jeste, već uvek tamo gde će pak biti", naša je odluka bila da idemo u pravcu zdravih i organskih proizvoda, jer mislimo da je to definitivno budućnost.

Mi smo u velikom broju kategorija hrane i pića lideri u regionu, ali svi nas prepoznaju po sokovima. To jeste 60%  naših prihoda. Mi smo lideri i u „100 odsto sokovima" i u nektarima, i tu povećavamo naše prisustvo i udeo. 

Postoji još jedan trend koji je izražen u Srbiji, i nije u skladu sa trendom zdrave hrane, a to je rast broja napitaka sa malim udelom voća koji su dosta jeftiniji od „100 odsto soka". To pokazuje da ovde trend zdrave hrane još nije zaživeo punim plućima, iako verujemo da se to polako menja.  

Ove godine ste otvorili veliku plantažu organskih jabuka. Zašto jabuke?

Delišes hani smo kupili 2003. i uložili smo nekoliko desetina miliona evra u širenje kapaciteta za preradu voća. To je verovatno najveće postrojenje za preradu voća u ex-YU, sa kapacitetima za preradu od 120. 000 tona godišnje. Prerađujemo bukvalno sve kontinentalno voće i to koristimo za naše gotove proizvode i za kaše i koncentrate koje prodajemo proizvođačima širom sveta.
Tražili smo lokaciju koja je relativno blizu fabrici i koja nije blizu industrijske zone i našli 114 hektara kod Vladičinog Hana za organsku jabuku. Primarno voće u Srbiji je jabuka. Jabuka se koristi i u sokovima, i u dečjoj hrani. U Sloveniji pravimo „frutek" kašice, koje imaju dugu tradiciju. Čak pola te kategorije čine organski proizvodi. Mi smo dosad kupovali sirovine za organske kašice na tržištu, pa smo shvatili da je bolje da kontrolišemo u potpunosti proces jer potrošači žele da znaju odakle dolazi proizvod i kako se uzgaja.

Nastavak teksta možete pročitati u 67. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija". 

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Nema komentara