Šenli Pinčoti, direktorka Kancelarije za demokratski i ekonomski razvoj USAID

Investitorima je važna transparentnost

Ove godine ističe sedmogodišnja razvojna strategija USAID-a u Srbiji i u toku je pravljenje nove, od čega će zavisiti i kojim projektima će se ubuduće ova agencija baviti. Takođe, naredne godine navršava se 20 godina od prisustva USAID-a u našoj zemlji, tokom kojih je investirano više od 800 miliona dolara. O tome kakvi su rezultati i iskustva, kao i o planovima za budućnost, za „Novu ekonomiju“ govori Šenli Pinčoti, direktorka Kancelarije za demokratski i ekonomski razvoj USAID u Srbiji 

Sledeće godine biće 20 godina otkako je USAID u Srbiji. Kako vidite do sada postignute rezultate?

Zadovoljni smo saradnjom i uspehom ostvarenim u poslednjih 19 godina otkako stojimo uz srpski narod i pomažemo Srbiji da pronađe svetliju budućnost. Najponosniji smo na to što smo za to veme bili prisutni u svakom ćošku ove zemlje. Programi su se menjali tokom godina, ali kada smo radili mapiranje shvatili smo da su korisnici naših grantova i donacija iz svakog grada u zemlji. Naravno, ovo sve ne znači da su problemi rešeni. Kretanje nije linearno, bilo je uspona i padova, ali mislim da imamo uzlazni trend, mada ima još dosta da se uradi. Vidimo pozitivne signale što se tiče privrednog rasta, ali treba videti šta taj rast znači, da li „kolač“ raste za sve ili samo za određene grupe u društvu. Posvećeni smo pomaganju u reformi vladavine zakona, jer demokratska tranzicija ne može biti dovršena ukoliko u pravom smislu reči nemamo vladavinu zakona gde su svi jednaki pred zakonom, a zabrinuti smo i za pluralizam medija. To je dugoročan put za Srbiju i ne može se preći za nedelju ili mesec, čak i za nekoliko godina.

Kako biste ocenili saradnju sa vlastima, bilo lokalnim bilo republičkim, u sprovođenju svojih projekata?

Tokom ovih godina imali smo dobru saradnju sa svim vladama, ko god je bio na vlasti. Cenili su sve što radimo. Reforme smo planirali i sprovodili zajedno. Uvek smo se konsultovali pre projekta, kako bismo bili sigurni da je to u interesu naroda. Svima je važno da reforme budu održive i da menjaju stvari na makronivou. Nastavićemo da razgovaramo, posebno u delu demokratskih reformi i reformi upravljanja.

Mala i srednja preduzeća su stub ekonomije, a USAID je dosta radio na pomoći MSP u Srbiji. Šta bi mogle biti komparativne prednosti, a šta su slabosti malih preduzeća?

MSP su osnova naših projekata podrške ekonomskom rastu. Ako nešto ne pomaže MSP ili preduzetnicima, mi onda to ne radimo. Vidimo ih kao glavne generatore rasta. Oko 99 odsto preduzeća u Srbiji su MSP, tako da ne možete imati održiv ekonomski rast bez njih. Oni zapošljavaju ljude. Inače, meni su mali biznisi jako bliski, jer moj otac je vlasnik male firme i osetio je sva iskušenja i turbulencije u ekonomiji SAD. Koju god regulaciju vlada usvoji, velike kompanije mogu da angažuju advokate koji će im pomoći, a preduzetnik troši većinu vremena razumevajući kako da se uskladi i to utiče na njegovu sposobnost da napreduje. Ovaj sektor nije važan samo za privredni rast, već i za demokratiju. Morate da imate napredovanje ljudi koji u suštini pokreću ekonomiju. Mi pokušavamo da razgovaramo sa MSP i na osnovu toga odredimo prioritete reformi. I Vlada je takođe posvećena pravljenju boljeg poslovnog okruženja, a mi pokušavamo da uspostavimo procese u kojima se pre donošenja propisa konsultuju preduzetnici koje pre svega i pogađaju te reforme. I uspeva nam. Nedavno je u saradnji sa NALED-om predstavljen novi sistem za paušalno oporezivanje za preduzetnike koje nudi predvidljivost i transparentnost u poslovanju. Sada ne moraju da čekaju dve godine poresko rešenje, a onda da se bore da ga plate. Sada od kuće mogu da saznaju koliko moraju da plate u naredne tri godine i to bez odlaska do nadležne filijale Poreske uprave. 

Kada govorimo o MSP, USAID je imala dosta projekata u prehrambenoj industriji. Mnogi ovu industriju opisuju kao šansu za srpsku privredu zbog poljoprivredne proizvodnje, ali ipak prehrambena industrija stagnira nekoliko godina. Šta je njima potrebno da povećaju konkurentnost, da snažnije izađu na međunarodno tržište?

Imamo Projekat za konkurentnu privredu koji se bavi isključivo agrobiznis sektorom. U početku smo imali duge razgovore sa kompanijama, sa Vladom i ostalim zainteresovanim stranama. Izdvojila su se tri sektora: obrada drveta, metalska industrija i prehrambena industrija, odnosno agrobiznis sa najvećim potencijalom za rast.

Procesom evaluacije odlučili smo se za pomoć agrobiznisu, jer nije bilo resursa za sva tri sektora.  

Kao prvo, Srbija ima dobru poljoprivrednu osnovu, mnogo obradivog zemljišta, istoriju obrađivanja, znanje, a i ovde je ljudima važna sveža hrana što je dobra osnova za agrobiznis.

Videli smo da proizvođači mogu da proizvedu mnogo, ali da nema mnogo prerade, ne proizvodi se dodata vrednost i o tome se u stvari radi u ovom projektu.

Trendovi u sektoru su kvalitetna hrana, organska hrana. Ali kada kažem organska hrana ne mislim na sirovo organsko voće ili povrće, već na proizvode sa većom dodatom vrednošću. Na primer, ne sirovo voće već organski džemovi. Ili ne samo kiseli kupus, već kiseli kupus koji se reklamira kao dobar za vaše zdravlje. Postoje svi preduslovi, ali Srbija zaostaje sa kreativnim razvojem. Projekat pokušava da spoji proizvođače kako bi nastupili prema kupcima zajedno, jer ovako fragmentirani su slabiji. Bolje da 15 proizvođača malina ide zajedno na sajam, nego jedan kao indidvidualni proizvođač. Dodatno pokušavamo da im pomognemo da prave proizvode sa dodatom vrednošću za srpsko tržište kroz inkubatore. Dobar primer je drogerija DM koja je želela da ima više srpskih proizvoda na policama svojih radnji u Srbiji. U saradnji sa USAID-om selektirali su 18 proizvođača i na kraju izabrali 57 proizvoda, svi su proizvedeni u Srbiji, koji će se nalaziti u prodavnicama DM-a u celoj zemlji. To su higijenski, prehrambeni i kozmetički proizvodi koji imaju potencijal, ali im je potrebna pomoć oko marketinga ili oko pakovanja, pa je DM je u saradnji sa USAID-om, RAS-om, nacionalnim udruženjem Serbia Organica i Fakultetom primenjenih umetnosti kreirao „DM inkubator“ koji je ovim firmama dao podršku, od tehnološkog unapređenja proizvoda, dizajna, pakovanja i marketinga do treninga za unapređenje poslovanja.

U okviru našeg projekta posebno obraćamo pažnju na mlade ljude, studente poljoprivrede koji žele da se bave ne samo poljoprivredom već i marketingom i kreiranjem novih načina kako se razmišlja o hrani. Njima je i lakše da koriste nove tehnologije. Istovremeno smo uspostavili partnerstvo Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu sa Univerzitetom Dejvis iz Kalifornije. Predavači odavde idu tamo na kurseve, sarađuju sa američkim farmerima i uče o novim tehnologijama i novim industrijama, a predavači iz SAD dolaze ovde. Razvili su novi model kratkotrajnog kursa koji pomaže unapređenju kadrova u prehrambeno-prerađivačkim firmama u Srbiji. To je za sada vannastavna aktivnost, jer je menjanje kurikuluma veoma spora i dugotrajna stvar. 

Nastavak teksta možete pročitati u 68. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija". 

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Nema komentara