Najveći posao u sređivanju javnih preduzeća i smanjenju njihovih dugova tek predstoji

Posluje se i dalje na račun budžeta

Prema budžetu za ovu godinu više od 200 miliona evra država će izdvojiti za subvencije javnim preduzećima. Najveći deo, 14 milijardi dinara, ide Železnicama, dok je 7,9 milijardi namenjeno JP Putevi Srbije

U martu prošle godine Vlada Srbije donela je zaključak po kome se otpisuje dug od 1,2 milijarde evra koje je Javno preduzeće Srbijagas dugovalo državnom budžetu. Ovo je formalni potez kojim je država priznala gubitak koji je odavno napravljen. Srbijagas se zaduživao, a garancije je davala država. Kada su krediti stigli na naplatu račun je ispostavljen budžetu, a samo računovodstveno se i dalje vodilo da Srbijagas duguje državi. Ovim formalnim potezom zaokružena je priča koja je otpočela pre više od decenije. A u njoj je javno preduzeće - partijski plen. Država drži prodajne cene ispod nabavnih da bi kupila socijalni mir, a preduzeće se tera da isporučuje robu i onima koji godinama ne plaćaju račune. U njoj je direktor zadovoljan što je Državna revizorska institucija podnela samo prekršajne, a ne i krivične prijave nakon revizije finansijskih izveštaja.

Kada se slika proširi i na ostala preduzeća koja obavljaju delatnost od opšteg interesa, to je priča o  upitnoj ekonomskoj politici, o lošoj socijalnoj politici, partijskom zapošljavanju i neefikasnom upravljanju, o netransparentnosti i o tome kako sve na kraju dođe na naplatu poreskim obveznicima. To je priča o javnim preduzećima.

DEFICIT SMANJEN, ALI...

Poslovanje javnih preduzeća se poslednjih nekoliko godina popravilo barem kada se gledaju bilansi. 

„Nova ekonomija“ je 2014. godine imala seriju tekstova o poslovanju javnih i državnih preduzeća u godini kada je kriza javnih finansija kulminirala. Deficit budžeta u toj godini je iznosio rekordnih 6,2 odsto BDP-a, dok je javni dug dostigao 67,5 odsto. Jedan od važnih razloga za takvo stanje javnih finansija bila su javna, ali i državna preduzeća i banke koji su samo u toj godini koštali budžet oko 520 miliona evra. To je bila i godina početka fiskalne konsolidacije. Prošle godine i zvanično je okončana fiskalna konsolidacija i ne može se reći da je bila bez uspeha. Poslednje tri godine budžet je u suficitu, a javni dug se smanjuje. Međutim, jedan od tri stuba aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom zaključenim početkom 2015. godine, pored zauzdavanja deficita i javnog duga i reforme javne uprave, bila je i reforma javnih preduzeća. 

Prema opštoj oceni, što predstavnika Fonda, što stručne javnosti, pa čak i samih predstavnika vlasti, u ovom delu reforme su najsporije napredovale. Gledajući samo finansijske pokazatelje mogao bi se steći utisak da je sve u redu. Od gubitka od 520 miliona evra u 2013. godini javna preduzeća su došla do plusa od 42 miliona evra u 2018. godini (ovo je inače za 80 odsto manje od dobiti u 2017). 

Ipak, javna preduzeća i dalje koštaju poreske obveznike. Prema budžetu za ovu godinu, više od 200 miliona evra država će izdvojiti za subvencije javnim preduzećima. Najveći deo, 14 milijardi dinara, ide Železnicama, dok je 7,9 milijardi  namenjeno JP Putevi Srbije. Takođe, i dalje se nije daleko odmaklo u rešavanju problema sa JP PEU Resavica, pa će i ove godine 4,5 milijardi dinara biti uplaćeno za funkcionisanje ovih rudnika. Tu su i manji iznosi, poput 250 miliona dinara pomoći JP Službeni glasnik. Ovo su samo republička preduzeća, a stotine lokalnih komunalnih preduzeća takođe primaju pomoć države. Procenjuje se da se oko 150 miliona evra godišnje potroši na subvencionisanje javnih komunalnih preduzeća, a od toga lavovski deo odlazi na GSP Beograd.  

BILO JE NEČEG PRIORITETNIJEG

Ipak, izjave zvaničnika pokazuju da najveći posao u sređivanju javnih preduzeća tek predstoji. Prvo je ministar finansija Siniša Mali braneći zakon o budžetu u Skupštini najavio da će provera rada javnih preduzeća biti jedan od prioritetnih oblasti za Ministarstvo finansija. Zatim je početkom februara premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila da reforma javnih preduzeća ostaje kao prioritetni zadatak buduće vlade, a da se njena vlada nije time dovoljno bavila jer je radila na drugim reformama.

„Reforme javnih preduzeća nisu išle dovoljno brzo, jer je Vlada Srbije radila na reformama drugih stvari za koje je mislila da su prioritetnije“, rekla je Brnabić tom prilikom i istakla da je reforma javnih preduzeća prioritet programa „Srbija 2025“. Samo nekoliko dana kasnije potpredsednica Vlade i ministarka građevine, saobraćaja i infrastrukture istakla je da njeno ministarstvo nije zadovoljno efikasnošću i konkurentnošću JP Putevi Srbije i da očekuje da će se „reformom doći ne samo do kvalitetnijeg održavanja putne mreže, već i dobijanja profitabilnog javnog preduzeća, sa jasno definisanim obavezama i odgovornošću“. U reformi javnih preduzeća Vladi Srbije pomagaće Evropska banka za obnovu i razvoj. 

Regionalna direktorka EBRD-a Zuzana Hargitai je na jednom skupu nemačkih investitora najavila da će ova institucija u saradnji sa MMF-om „podržati pripremu dokumenta o politici državnog vlasništva, da bi definisali šta država želi da postigne kada je vlasnik javnih preduzeća“. Ona je istakla da EBRD već radi na programima unapređenja korporativnog upravljanja u Srbijavozu"+, dok je u EPS-u počela primenom takvog programa. „Mislimo da je Vlada Srbije spremna za reformske korake i poboljšanje upravljanja u državnim i komunalnim preduzećima“, ocenila je tom prilikom Hargitai.

DIREKTORI POD KONTROLOM

Međutim, još 2014. godine zvaničnici, u nekim slučajevima isti kao i danas, govorili su da se ide u korporativizaciju preduzeća, da se mora uvesti profesionalni menadžment, da se direktori biraju na konkursima, pa je zakon donet i više puta  menjan, ali ne uvek i primenjivan. Recimo u tom zakonu stoji da „period obavljanja funkcije vršioca dužnosti direktora ne može biti duži od jedne godine“. Kod nas pak najveća i najvažnija javna preduzeća godinama vode vršioci dužnosti direktora. Recimo, na čelu pomenutog Javnog preduzeća Putevi Srbije, koje upravlja izgradnjom i održavanjem putne mreže, od 2011. godine kao vršilac dužnosti se nalazi Zoran Drobnjak. Na čelu JP Elektroprivreda Srbije, verovatno najvažnijem javnom preduzeću koje zapošljava više od 25.000 ljudi i od kojeg u velikoj meri zavisi energetska bezbednost zemlje, nalazi se od 2016. godine takođe vršilac dužnosti direktora Milorad Grčić. Ovo su samo najočigledniji, ali ne i jedini primeri kršenja zakona, a ova široko rasprostranjeno v. d. upravljanje javnim preduzećima je prema rečima stručnjaka i smišljeno kako bi se direktori držali pod kontrolom izvršne vlasti, iako i direktore i članove nadzornog odbora takođe postavlja Vlada. Ali nije samo v. d. stanje problem, već i kvalitet kadrova, a tome najbolje svedoči to što još jedno ogromno državno preduzeće Infrastruktura železnice u ovom trenutku čak i nema generalnog direktora, jer se prethodni, Miroljub Jevtić, nalazi u pritvoru zbog istrage o korupciji. Ili v. d. direktora Koridora Srbije koji je javno podneo ostavku zbog učestvovanja u saobraćajnoj nesreći na naplatnoj rampi, a koji se tačno godinu dana kasnije i dalje nalazi na toj poziciji. Upravljanje javnim i državnim preduzećima biće svakako važan deo istraživanja o javnim preduzećima koje će sprovesti „Nova ekonomija“ u naredne dve godine.

Pored javnih preduzeća, važan deo privrede čine i preduzeća u državnom vlasništvu, ali koja se nalaze u formi društva sa ograničenom odgovornošću ili kao akcionarska društva. U ovom delu država je postigla možda i najbolje rezultate. Od više od 500 preduzeća u restrukturiranju 2014. godine ostalo je da se privatizuje još 77. Najveća preduzeća, koja su i najviše koštala državu, na ovaj su ili onaj način privatizovana. Ne ulazeći u kvalitet privatizacije, JAT je našao strateškog partnera Etihad i postao Er Srbija, RTB Bor je takođe našao strateškog partnera i većinskog vlasnika u kineskom Zi Đinu, a imovinu Železare u Smederevu kupio je kineski Hestil. PKB je prodat Al Dahri iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. Ostale su još kompanije iz petrohemijskog sektora, a Azotara je već „rešena“ odlaskom u stečaj. Ova preduzeća su ili dobijala ogromne direktne subvencije države ili indirektne tako što nisu plaćala poreze i doprinose ili struju i gas, što, kako smo videli na početku, opet dođe na naplatu u budžet. 

Gubici javnih preduzeća pritiskaju privredu

Prema podacima Agencije za privredne registre za 2018. godinu, s obzirom na to da još nisu predati finansijski izveštaji za 2019. godinu, u Srbiji je poslovalo 637 javnih preduzeća. U njima je bilo zaposleno 117.507 radnika ili 10 odsto zaposlenih u čitavoj privredi. Ali ova preduzeća nisu samo zbog toga toliko važna za performanse cele privrede. Naime, ona upravljaju sa 16,4 odsto ukupne poslovne imovine i raspolažu sa 22,4 odsto kapitala celokupne srpske privrede. U 2018. godini su učestvovala sa šest odsto u ukupnim poslovnim prihodima privrede i pored toga sa 3,3 odsto u neto dobitku i 8,1 odsto u neto gubitku. Nažalost, u javnim preduzećima je akumulirano čak 457,7 milijardi dinara ili 12,5 odsto ukupnih gubitaka u privredi. Samo u EPS-u, Srbijagasu i JP Putevi Srbije na kraju 2018. godine bilo je akumulirano više od dve milijarde evra gubitaka iz prethodnih godina.  

pošaljite komentar

Nema komentara