Trećina porodilja u Srbiji bez posla

Svega polovina majki u Srbiji ima stalno zaposlenje – petina njih je nezaposlena, a trećina radi na crno ili je povremeno angažovana u privremenim poslovima

Više od 60 odsto zaposlenih majki u Srbiji ima primanja niža od republičkog proseka, a skoro polovina njih zarađuje između 150 i 300 evra

Veliki broj žena sa srednjim i nižim obrazovanjem radi na crno, na privremeno-povremenim poslovima, a odluku da rode dete su donele kada su stekle subjektivni osećaj da se njihov posao koliko-toliko stabilizovao

Uprkos protestima i predlozima za izmene zakona, ni budžetom za 2020. godinu nisu predviđena veća izdvajanja za porodilje 

Svaka treća mama koja je u 2018. godini donela dete na svet bila je bez posla i bilo kakvih primanja. Čak 11.646 beba rodile su nezaposlene majke, dok je 8.548 beba rođeno u porodici gde je majka ekonomski neaktivna, bilo da je domaćica ili studentkinja. Statistika takođe svedoči da se u toj godini porodilo 63.975 mama, a svega 43.378 njih imalo je posao u trenutku rođenja deteta. 

Interesantan je i podatak da je manje od 1.000 porodilja bilo na rukovodećim i menadžerskim pozicijama, dok je 5.313 žena svrstano u kategoriju domaćica, glasi zabrinjavajući podatak izveden iz publikacije pod nazivom „Demografska statistika“, koju je nedavno predstavio Republički zavod za statistiku.     

Govor brojki i slova svedoči da je najteža situacija u Šumadiji i zapadnoj Srbiji u kojoj je nezaposlena svaka peta mama, dok je nezaposlenost porodilja najmanja u Beogradu – u prestonici posao nema „svega“ 14,8 odsto mama. Zvanični podaci govore da je u glavnom gradu 2018. godine bilo 11.646 nezaposlenih mama, dok su sa druge strane bila 13,3 procenta ekonomski neaktivnih roditelja, koji nisu ni tražili posao. Svima njima je zajedničko da prvih godinu dana nakon rođenja bebe nisu imali nikakva primanja.

Najmlađim majkama najniže plate

Odgovor na pitanje – kakav je radni status porodilja u Srbiji bio protekle  godine, odnosno koliko njih je imalo posao u trenutku rođenja deteta, saznaćemo tek 30. juna ove godine, kada Republički zavod za statistiku prezentuje podatke za 2019. godinu.  

Istraživanje koje je prošle godine sproveo Institut za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Beogradu uz podršku „Centra za mame” takođe je pokazalo da svega polovina majki u Srbiji ima stalno zaposlenje – petina njih je nezaposlena, a trećina radi na crno ili je povremeno angažovana na privremenim poslovima. 

„Studija koja je sprovedena na reprezentativnom uzorku od 1.560 žena pokazala je da više od 60 odsto zaposlenih majki u Srbiji ima primanja niža od republičkog proseka. Svaka sedma majka mesečno ima na raspolaganju manje od 150 evra, a skoro polovina njih zarađuje između 150 i 300 evra u dinarskoj protivvrednosti – najmlađe majke imaju najniže plate. A upravo su ovo žene od kojih se očekuje da popravljaju natalitetnu sliku nacije, rađaju još dece i promene statistiku koja svedoči da ’bela kuga’ svake godine ’izbriše’ grad od 36.000 stanovnika“, ističe Jovana Ružičić, direktorka „Centra za mame“. 

Položaj porodilja u Srbiji dodatno je pogoršan donošenjem Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom koji je stupio na snagu 1. jula 2018. godine. Već nakon mesec-dva primene pokazalo se da su ovim zakonom najviše pogođene žene koje nisu radile 18 meseci u kontinuitetu pre dolaska bebe na svet – mnogima od njih je na kućnu adresu počelo da stiže svega nekoliko hiljada dinara, jer je zbog promena načina obračunavanja zarada, broj meseci koje žena mora da radi u kontinuitetu kako bi primila puni iznos plate povećan sa 12 na 18 meseci.

S obzirom na to da je Ministarstvo rada uporno odbijalo da saopšti koliko je porodilja oštećeno novim Zakonom o finansijskoj podršci porodicama sa decom, roditeljski portal „Bebac“ pozvao se na slovo zakona o informacijama od javnog značaja i od resornog ministarstva dobio podatak da je u prvih jedanaest meseci primene zakona čak 13.000 porodilja oštećeno ovim zakonskim aktom. Najviše su pogođene one žene koje su radile manje od 18 meseci pre nego što su otišle na porodiljsko odsustvo ili su radile privremeno-povremene poslove. Najveći broj majki kojima su umanjene plate radio je između 12 i 18 meseci – 5.311 njih. 

Rađanje zavisi od stabilnosti zaposlenja

„Porodilje koje su imale veća primanja od tri prosečne plate posebno su oštećene ovim zakonom – za njih je država procenila da su im tokom trajanja porodiljskog odsustva sasvim dovoljne tri prosečne plate, iako su one i njihovi poslodavci plaćali poreze i doprinose na pet prosečnih plata. Ovih žena je oko 400 u Srbiji i one su svakog meseca uskraćene za više od 90.000 dinara od novca koje su zaradile. Osim toga, mame preduzetnice su oštećene zato što nemaju pravo na dve godine porodiljskog odsustva za treće dete, već samo na godinu dana odsustvovanja sa posla – statistika kaže da je nekoliko stotina mama preduzetnica pogođeno ovim zakonom”, objašnjava Jasmina Mihnjak iz roditeljskog portala „Bebac“. Ona dodaje i da je roditeljima dece sa invaliditetom oduzeto pravo na naknadu za odsustvo sa posla, odnosno oni su prinuđeni da biraju između naknade za odsustvo i tuđe nege i pomoći.  

„U najnezavidnijoj poziciji nalaze se žene sa srednjim i nižim obrazovanjem, jer tek četvrtina njih ima poslove koji bi se smatrali stabilnim. Veliki broj osoba ovog socijalno-psihološkog profila radi na crno, odnosno u ’sivoj’ ekonomiji, angažovane su na privremeno-povremenim poslovima, a odluku da rode dete su donele kada su stekle subjektivni osećaj da se njihov posao koliko-toliko stabilizovao. Nažalost, jedan broj njih je ostao bez posla kada je poslodavcu saopštio da je u drugom stanju i to je dodatno zakomplikovalo njihovu ekonomsku i porodičnu situaciju“, dodaje Jovana Ružičić.     

Prvi protest trudnica i porodilja zbog donošenja novog Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom bio je održan 25. septembra 2018. godine u Beogradu, a nakon protestne šetnje centralnim beogradskim ulicama, porodilje, trudnice i poslanica Narodne skupštine Tatjana Macura predale su Skupštini Srbije Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom. U njemu se, između ostalog, traži da naknada za vreme porodiljskog odsustva ili odsustva radi nege deteta ne može biti manja od minimalne zarade. Takođe je predloženo da se osnovica naknade zarade obračunava tako što se zbir mesečnih osnovica na koji su plaćeni doprinosi podeli sa 12 umesto važećim zakonom predviđenih 18 meseci. U proteklih godinu i po dana protesti mama i porodilja održani su u Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu i svim većim gradovima Srbije, ali ni budžetom za 2020. godinu nisu predviđena veća izdvajanja za porodilje koje su pogođene ovim zakonom.

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs