Društveni dijalog „Srbija 2030 - koji je naš put?“

Umiremo od zagađenja koje može da se spreči

Naš odnos prema životnoj sredini je katastrofalan i zabrinjavajući, a ulaganja države u zaštitu životne sredine su nedopustivo mala, složili su se učesnici debate „Zaštita životne sredine – zemljište, voda, vazduh“, koju je u Vukovoj zadužbini organizovala grupa nezavisnih medija (Nova ekonomija, Vreme, Danas, Beta, Fonet  i Južne vesti) uz podršku Ambasade Švedske. Debata je organizovana u okviru društvenog dijaloga „Srbija 2030. - koji je naš put?“ o temama koje su strateški važne za dalji pravac razvoja srpskog društva.

Prof. dr Vladimir Stevanović, redovni član SANU u Odeljenju hemijskih i bioloških nauka,  ukazao je da je odnos prema životnoj sredini dobar pokazatelj stanja u društvu, njegove uređenosti i brige, podsetivši da rešavanje problema zaštite životne sredine nije samo ekološko, već i ekonomsko i opštedruštveno.

„Naš odnos prema životnoj sredini je razočaravajući, a to se vidi iz položaja resornog ministarstva. To ministarstvo je potisnuto u treći red zato što je u stalnom sukobu interesa sa drugim ministarstvima“, ocenio je profesor Stevanović.

On je kazao da bi veću energiju trebalo uložiti u podizanje znanja i svesti građana o životnoj sredini, promovisanje vrednosti skromnosti i štedljivosti u korišćenju prirodnih resursa po ugledu na skandinavske zemlje.

Govoreći o problemu gradova u Srbiji koji su biološki gledano paraziti biosfere, rekao je da iz gradova izlaze samo otpad i zagađenje.

Taj parazitizam može da bude sveden na razumnu meru prečišćavanjem vazduha, vode, sađenjem zelenih površina, predložio je Stevanović.

Kako je rekao, projekti izgradnje ne treba da budu megalomanski.

„Ovaj čuveni Beograd na vodi, ta skalamerija, piramida faraonska, ima kanalizaciju koja ide u Savu. To je Beograd na prljavoj vodi“, ocenio je.

Ne mogu i stadioni i kanalizacija

„Verujem da ne postoji oblast u kojoj Srbija više zaostaje za okruženjem i svetom nego što je to životna sredina, ocenio je Vladimir Vučković, član Fiskalnog saveta. Prema njegovim rečima, zaštita životne sredine nije prioritet vlasti, i „ovo što gledamo je više predstava nego ozbiljno opredeljenje“. 

Prema analizama Fiskalnog saveta, više od tri miliona građana Srbije ispušta otpadne vode u septičke jame, polovina vodovoda ne obezbeđuje vodu ispravnu za piće,  dok 2,5 miliona građana udiše vazduh koji nije zdrav.

Projekcije Saveta kažu da je u zaštitu životne sredine potrebno uložiti 8,5 milijardi evra u narednih 10-15 godina.  Za sada izdvajanja za te namene iznose između 150 i 200 miliona evra godišnje iz republičkog i lokalnih budžeta, a potrebno je svake godine to povećavati, najpre na oko 500 miliona evra godišnje u narednih pet godina, pa onda još više“, rekao je on.

Vučković je naglasio da će najviše novca biti potrebno za uspostavljanje ekoloških standarda u oblasti voda i to više od dve milijarde evra, pre svega za izgradnju oko 10.000 kilometara kanalizacione mreže, za oko 350 postrojenja za prečišćavanje vode, jer ih u Srbiji trenutno ima samo četiri. Dodao je i da je za uređenje deponija i oblast otpada potrebno oko 1,5 milijardi evra, jer „postojećih osam regionalnih deponija ne obavlja sve potrebne funkcije kao što su separacija, tretiranje otpada“ i upozorio da postoji i više hiljada divljih deponija. Vučković je kazao i da je za rešavanje zagađenja vazduha potrebno 1,5 milijardi evra iz budžeta.

Nastavak teksta možete pročitati u 68. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija". 

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Nema komentara