Doslovno hladni rat

Uprkos velikoj pažnji koju globalno zagrevanje dobija i potrebi za smanjenjem upotrebe fosilnih goriva, pitanje je da li će do njega doći. O prirodnim resursima koji se nalaze ispod leda na Arktiku malo se govori, a borba za njih, podgrejana klimatskim promenama, tek predstoji

Kako zalazimo u 21. vek, sve je jasnije da glavno geopolitičko borilište postaje Arktik sa svojim kolosalnim rezervama nafte, prirodnog gasa, metala, minerala i vode. Krajnji sever nije samo resursno područje već pruža i nove plovne puteve oko sveta. Globalnim zagrevanjem, odnosno topljenjem lednika raste značaj severa, što povećava angažovanje zainteresovanih zemalja koje izlaze na Severni ledeni okean. 

Široka prostranstva o kojima je reč, čine Severni ledeni okean i priobalje Evroazije, Severne Amerike i Grenlanda, sa brojnim arhipelazima i zalivima – što je obuhvaćeno imenom Arktik. Za njegovu granicu uzima se tzv. Arktički krug ili linija julske izoterme od deset stepeni Celzijusa. Površina arktičke oblasti je oko 20 miliona kvadratnih kilometara i obuhvata delove Kanade, Finske, Grenlanda, Islanda, Norveške, Švedske, SAD i Rusije. Iako je najmanji od svih okeana, Severni ledeni okean je sa gotovo 14 miliona kvadratnih kilometara upola veći od SAD, a nešto manji od Rusije. Veoma negostoljubivim za život i rad čine ga temperature koje idu i do -78 stepeni, koliko je zabeleženo u Ojmjakonu. Temperatura na površini okeana, gde talasi dostižu i dvadeset metara, ne prelazi nula stepeni. 

Pojam Arktik potiče od starogrčke reči „Arktikos“, što znači „blizu medveda“ i odnosi se na sazvežđe Mali medved u kome je i zvezda Severnjača. Naziv je starogrčki jer je prve beleške sa putovanja na sever napravio moreplovac Pitej iz Masilije 330. godine pre nove ere. Kod kuće mu niko nije verovao u priče o ledenim pejzažima i belim medvedima, niti je to onda bilo važno. Danas je, međutim, Arktik strateški interes brojnih zemalja.

Ko deli kolač beli

Na ledena prostranstva Arktika pretenduju zemlje subpolarnog pojasa: Norveška, Danska, Kanada, članice Evropske unije, a u prvom redu SAD i Rusija. Između pomenutih država sve je sporno – od količine i rasporeda resursa, prava na korišćenje plovnih puteva – do granica kojih za jedne nema, a za druge su konačne.

Trenutno najveće teritorijalne pretenzije iskazuje Ruska Federacija, koja se poziva na slobodnu podelu Arktika iz 20-ih godina prošlog veka. Tada je pet subpolarnih zemalja, koje su pretendovale na okeanske vode, prosto produžilo svoje granice po meridijanima do Severnog pola. Tako je Arktik podeljen na pet delova sa centrom na Severnom polu. Time je Rusiji, tj. Sovjetskom Savezu pripao najveći deo, oko trećine podmorja.

Do sredine prošlog veka, takva podela je sve zadovoljavala. Problemi, međutim, nastaju globalnim otopljavanjem i raspadom Sovjetskog Saveza, pa se sada ruski deo susedima čini neopravdano velikim. Povod za preispitivanje granica postala je Konvencija UN o morskom pravu iz 1982. kojom su definisana prava i obaveze država u svetskim morima. Prema propisima, ekonomske granice priobalnih država sežu do 200 nautičkih milja (370 kilometara) od obale, a sve preko toga je zajedničko nasleđe čovečanstva. Zemlje mogu da pretenduju na dodatnu morsku teritoriju i preko zone od 200 milja, ukoliko za to postoje opravdani geografsko-geološki razlozi. 

Upravo tome teži Rusija, pokušavajući da dokaže da Arktik pripada ruskoj teritoriji, kao deo velike sibirske platforme do podvodnog grebena Lomonosov i konačno do Grenlanda. Istovremeno, Danska pokušava da dokaže da je pomenuti greben povezan sa Grenlandom, što njoj daje pravo da Severni pol proglasi sferom svojih interesa. Da stvar bude složenija, tu su Kanađani koji smatraju da Lomonosov predstavlja produžetak severnoameričke kontinentalne ploče. Takođe, Rusija i Norveška imaju nerešene sporove u Barencovom moru dok se Kanađani, osim sa Rusima, spore i sa Danskom u vezi sa brojnim malim ostrvima i prolazima kroz njih. Sa druge strane, SAD se spore sa Kanadom u vezi sa potencijalnim pravima na vađenje nafte i prolaz kroz kanadski Arktički arhipelag, ali i sa Rusijom u vezi sa Beringovim morem, Severnim ledenim okeanom i severnim delom Tihog okeana. Ova diplomatsko-teritorijalna zavrzlama pokazuje da nijedna strana nema nameru da popusti.

Nastavak teksta možete pročitati u 69. broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“.