Digitalizacija u Estoniji

Dva smo sveta različita

Kad krenete u borbu sa birokratijom u Srbiji, spremite se na dugo obilaženje šaltera, čekanje i nabavljanje čuvenog jednog papira koji stalno i obavezno mora da zafali. Zato se sve odlaže do poslednjeg trenutka, a onda vam stres i jurnjava ne ginu. Postoji, međutim, zemlja gde se sve obavlja preko interneta i bez problema

Bilo bi nepošteno reći da u digitalizaciji Srbije nema baš nikakvog pomaka. Privredna komora Srbije i eUprava rade na povećanju efikasnosti usluga kao što su podnošenje obrazaca, izdavanje elektronskih dozvola i poreskih uverenja ili korišćenje kvalifikovanih sertifikata za elektronsko potpisivanje. Međutim, opšti utisak je da su procedure i dalje spore i da bi se od države, koja spotovima najavljuje teleportaciju i leteće automobile, moglo očekivati više. 

Lekciju iz digitalizacije sa pravom nama, ali i svetu može držati Estonija. Iako možda zvuči neverovatno za jednu tranzicionu zemlju, u Estoniji se danas 99% javnih usluga obavlja online. Za vađenje vozačke dozvole, izmenu adrese prebivališta, osnivanje firme ili glasanje potrebni su samo računar i internet. 

Tigrovim skokom napred

Po sticanju nezavisnosti 1991, reformatori su se našli pred izazovom: kako iz temelja izgraditi novu, modernu privredu. Poučeni iskustvom iz glomazne, okoštale birokratije Sovjetskog Saveza, stavili su akcenat na efikasnost uprave, kako bi se uhvatio korak sa Zapadom. Prvi principi estonske informatičke politike formulisani su već 1994. kada su predviđena i državna ulaganja u informaciono-komunikacione tehnologije u visini od 1% BDP-a. Potom je 1996. usledila opšta modernizacija kompjuterske i mrežne infrastrukture, uz promovisanje informatike kao prioritetnog školskog predmeta – projekat „Tigrov skok“ (est. Tiigrihüpe). 

To je snažno podstaklo informatičko opismenjavanje stanovništva, naročito omladine (program „Skajp“ osmislili su estonski programeri). Iste godine, kako bi snizile operativne troškove i efikasnije opsluživale stanovništvo, banke su razvile prva onlajn rešenja koja danas poznajemo kao elektronsko bankarstvo. Trenutno gotovo 90% Estonaca svakodnevno koristi internet i skoro sve birokratske procedure mogu izvršiti bilo kada, budući da su odgovarajući portali dostupni 24 sata dnevno. Jedna od njih je elektronsko plaćanje poreza (e-tax), što je omogućeno 2000. godine. Fizičko prisustvo obavezno je jedino kod sklapanja i razvoda braka, kao i prilikom kupoprodaje nekretnina.

Ovo je samo deo pogodnosti koje estonska digitalizacija pruža svojim građanima. Kao mala i dinamična privreda sa 1,3 miliona stanovnika, Estonija je i svojevrsna „laboratorija“ za razvijene zemlje koje prate primenu sofisticiranih rešenja.

Nastavak teksta možete pročitati u 69. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija". 

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Nema komentara