Ekonomske posledice korona virusa

Pad u provaliju i vraćanje nazad

Posle ovako dramatičnog pada ekonomska teorija predviđa da će doći i do naglog oporavka u drugoj polovini godine. Nije bilo „razaranja“ usled ratnih dejstava ili prirodnih katastrofa, već je samo došlo do „gašenja“ ili „gušenja“ određenih delatnosti. Međutim, postoji i pesimistički scenario koji govori da će biti izgubljen ogroman broj radnih mesta, da će mnoge privatne kompanije ostati bez kapitala i da je pitanje da li će moći da počnu ponovo sa radom

Neposredno pre sunovrata berzi usled korona virusa počeo je „petrolejski rat“ - sukob između Saudijske Arabije i Rusije oko kvota za proizvodnju nafte, što je dovelo do značajnog povećanja proizvodnje i naglog pada cena. Cena sirove nafte pala je ispod 20 dolara po barelu, odnosno na trećinu vrednosti od pre nekoliko meseci. Dramatičan pad cena nafte uticao je i na značajan pad vrednosti akcija u naftnom sektoru.

To je bila samo predigra za veliki šok koji je usledio posle proglašenja pandemije korona virusa. Iako se o korona virusu u Kini i Koreji pričalo od početka godine, države Zapada su smatrale da će kriza proći mimo njih, pa su potpuno nespremno dočekale širenje zaraze. Tek kada je italijanska vlada bila prinuđena da „zatvori“ državu, odnosno da ograniči kretanje građana na celoj teritoriji (prethodno su bezuspešno pokušali sa lokalnim ograničenjima) nastupio je potpuni haos. 

Berze, već načete naftnim šokom, ušle su u negativnu spiralu. Indeks „Dau Džons“ je pao za samo par nedelja sa maksimalne vrednosti od 29.586 na 18.197 poena (u petak, 20. 3. 2020. godine iznosi 19.173). Odnosno, vrednost berzanskih indeksa je „vraćena“ tri godine unazad, tamo gde je bila pre početka Trampovog mandata. Indeksi su padali za po 12-13% dnevno, da bi se posle najave intervencija Federalnih rezervi (i drugih centralnih banaka) malo podizali, da bi već sledećeg dana ponovo padali. Od svetske finansijske krize 2008. godine nije zabeležen toliki pad vrednosti indeksa u toku jedne nedelje. 

Zanimljivo da je pored gubitka vrednosti akcija zabeležen i pad cene zlata (!) u odnosu na februarski nivo, kao i pad čitavog niza valuta u odnosu na američki dolar (evro je za dve nedelje izgubio 5% vrednosti).

Koliko će svetska ekonomija potonuti?

Više se ne postavlja pitanje da li će svet ući u recesiju, nego samo koliko duboko će „potonuti“. Stručnjaci Benk of Amerika predviđaju pad BDP od 12% u drugom kvartalu, uz udvostručavanje stope nezaposlenosti. Dan posle ove pesimističke procene, svoju kalkulaciju objavio je Goldman Saks. Po njihovim procenama, BDP će posle pada od 6% u prvom kvartalu, u drugom kvartalu doživeti pad od čak 24%, da bi se do kraja godine BDP delimično oporavio, uz pad BDP-a od 3,8% na godišnjem nivou. Koliko je kriza nepredvidljiva govori i to da je prethodna projekcija Goldman Saksa od 15. marta predviđala nulti rast u prvom kvartalu, uz pad od 5% u drugom kvartalu, da bi samo posle pet dana procenili pad u prva dva kvartala od 6% odnosno 24%.

Ko je prvi „stradao“ 

Prvi udar krize osetili su avio-prevoznici. Usled ograničenja putovanja koje su uvele SAD, EU kao i niz drugih država, maltene sve avio-kompanije se nalaze pred bankrotom. Avio-kompanije su posebno osetljive pošto avione uzimaju na lizing; svaki dan dangube predstavlja ogroman problem, jer se avion mora otplaćivati, a ne donosi prihode. Jedan od najvećih prevoznika, Ameriken erlajns otkazao je 55.000 letova samo u aprilu (konačni broj će biti i znatno veći), a 450 aviona, polovinu flote, „parkirao“ je i posade poslao na „dobrovoljno“ odsustvo. Katar ervejz i Katej Pacifik su praktično obustavili sve letove.

Pored avio-kompanija, u prvom naletu krize stradale su uslužne delatnosti kao turizam, hotelijerstvo i ugostiteljstvo. U nizu država zabranjen je rad ugostiteljskih objekata, sportskih centara i niza uslužnih delatnosti; prihodi tih firmi su nula, što je već dovelo do masovnog otpuštanja radne snage. 

Međutim, nisu samo „uslužne delatnosti“ na udaru - i velike automobilske kompanije počinju da obustavljaju proizvodnju, što će automatski delovati na ogroman broj fabrika koje su povezane sa njima.

Nastavak teksta možete pročitati u 69. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija". 

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Nema komentara