Malta

Sudar vekova, nacija, Evrope i Afrike

Malta sa pola miliona stanovnika u Srbiju izvozi mnogo više robe nego što iz nje uvozi. Recimo, 2017. godine Srbija je na Maltu izvezla robu u vrednosti od milion, a uvezla za 25 miliona evra. Zato, kao što smo se i uverili, Srbija na Maltu masovno izvozi ljude

Malta, ostrvska država Mediterana gde se duh Evrope prepliće sa mirisom Afrike, ostaje u uspomeni kao put u muzej pod otvorenim nebom. Sve veći broj turista iz Srbije, naravno pre nego što nas je sve na planeti zadesila pošast korona virusa, koristio je pogodnost letova  niskobudžetnim kompanijama iz Beograda za tu avanturu kroz istoriju, upotpunjenu užitkom u dobroj klimi, specijalitetima malteške kuhinje i još boljem provodu. 

Malo sam znao o Malti, sem da je primila veoma mnogo naših ljudi, nešto u izbegličkom talasu 90-ih, a ogroman broj u deceniji za nama. Srbi koje sam sreo tvrde da ih je više desetina hiljada, da imaju i jedno čisto srpsko naselje. Zašto baš u postojbinu malteških vitezova? Jednostavno. Stranac će na Malti bez teškoća dobiti posao i ličnu kartu. Premda plate nisu kao u najrazvijenijim zemljama EU, ovo je jedna od omiljenih početnih, ali i trajnih stanica za one koji žele da odu sa Balkana. I ne samo sa naših prostora, jer su na Malti utočište potražili i iz bivših sovjetskih republika, zemalja koje su razrušene čuvenim „arapskim prolećem“, mnogi Indusi, ali i šaroliki svet Latinske Amerike, pa čak i Britanije, mislim na Engleze. 

Jedan takav je vozač autobusa za čuveno holivudsko Popajevo selo, koji se sa porodicom iz Brajtona preselo na Maltu. Kada smo mi u pitanju, paradoks je da Malta sa pola miliona stanovnika u Srbiju izvozi mnogo više robe nego što iz nje uvozi. Recimo 2017. godine Srbija je na Maltu izvezla robu u vrednosti od milion, a uvezla za 25 miliona evra. Zato, kao što smo se i uverili, Srbija na Maltu masovno izvozi ljude. A oni naše običaje i jezik. Iznenadićete se, kao što sam i sam bio, kada prodavac sladoleda na vekovnoj  kaldrmi Valete, mladić pristigao iz Sao Paula, progovori „po naški“.

„Bukvalno smo na svakom koraku i ima nas iz svake struke. Nemoguće je pobeći od naših ljudi, videćete čak i u Katedrali Sv. Pavla gde je trenutno izloženo jedno delo Karavađa. Tu su naši čuvari. Ima dobrih, učenih ljudi, porodičnih, mladih koji su došli da zarade i da se provedu, ima puno i ’onih drugih’ kojima zakon nije Sveto pismo, objašnjavao je tokom leta za Valetu Pančevac Branislav, koji je kao IT stručnjak našao posao i svoje parče neba nad Slijemom, gde se nastanio.

 Na ostrvu crkava i istorije koja traje

Sleteli smo na aerodrom na platou Luke RAF udaljen 10 kilometara od glavnog grada i preko Bolt aplikacije jeftinim taksijem otpočeli putovanje mediteranskim ostrvljem koje neko nazva „mestom crkava, mirisa, buke i dobrih ljudi“. U startu vam preporučujem, ako želite uštedu u budžetu, da smeštaj potražite preko Airbnb. Mi se nismo pokajali kada smo ugledali apartmane u Imsidi i milju udaljenu  Kvi-Si-Sana plažu. Iz Imside peške možete u Valetu, Slijemu ili do zaliva Spinola u kome se smestio Sent Džulijan, jer samo tako uz kanal, vođeni galebovima, možete da imate pravi doživljaj prestonice i okoline. Na centralnom trgu sa katedralom, koji naleže na marinu, u Imsidi je smeštena raskrsnici buseva za sve pravce na Malti. Doduše i taksi prevoz je bagatelan, ali je i autobuski odlično organizovan i za 21 evro sa sedmodnevnom kartom možete da prokrstarite malom mediteranskom republikom koju čine tri naseljena i dva nenaseljena ostrva, od kojih su najpoznatija – Malta, Gozo i Komino.

Ovu „liliputansku“ državu mnogi u svetu nazivaju – ostrvom crkava, jer ih ima koliko i dana u godini, pa bi Maltežani svakog dana mogli da svoju molitvu obave u drugoj bogomolji. Neće vas ostaviti ravnodušnim ni spoljašnjost Metropoliten katedrale Sv. Pavla u gradiću Mdina, nekada davno prestonici Malte. Katedrala u kojoj dominiraju dela Pretija, Frančeska Grandija, smeštena je u jednom od najlepših utvrđenih gradova na svetu, starom oko 5.000 godina i više puta je  poslužila kao inspiracija za snimanje vrlo popularnih filmova „Gladijator“, „Troja“, pa i prve sezone serije „Igre prestola“. 

Nastavak teksta možete pročitati u 69. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija". 

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Nema komentara