Boško Živković, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, bivši predsednik Saveta guvernera Narodne banke Srbije

Nije dobro imitirati velike centralne banke

U ovoj situaciji ne možemo očekivati veliki priliv stranih investicija bilo koje vrste. Do sada su investicije pokrivale deficit trgovinske razmene. Eventualni istovremeni pad izvoza, rast uvoza i pad investicija može da nas uvede u problem. Nažalost, zakasnili smo sa blagim prilagođavanjem kursa novim okolnostima, a sada je to možda i opasno pošto bi moglo da izazove panični signal. Doktrina kvazifiksnog kursa je opasna, jer može da izazove krizu odliva kapitala

Kapacitet monetarne politike u dvovalutnom, odnosno evroizovanom monetarnom sistemu je veoma ograničen. Uprkos sprovedenim merama učešće dinarske u ukupnoj novčanoj masi je između 20 i 30 odsto. Posledica je da našu monetarnu politiku pretežno određuju događanja u evrozoni i politika Evropske centralne banke. Mere ECB su uticale na naše kamatne stope mnogo jače nego mere naše centralne banke. 

Nažalost, predsednica ECB rekla je da neće biti monetizacije državnih obveznica ugroženih zemalja evrozone, što je signal da će biti monetarne restrikcije. Veliki spor u okviru evrozone oko finansiranja troškova  izgleda da se produbljuje. ECB je ranije refinansirala obveznice Grčke, Španije, Italije i Portugalije. Ovo je ozbiljan signal i znači da će ECB emitovati manje novca nego što se očekuje. Za nas to znači da će monetarna politika u Srbiji imati  još veća ograničenja nego do sada. Do sada je imala povoljan vetar u jedra, kamatne stope su se smanjivale, ponuda novca je bila velika, dotok novca u Srbiju je bio značajan. Monetarna politika je bila restriktivna. Izgleda da će se stvari promeniti. Više neće biti tako lakih uslova spolja, a oni presudno određuju našu monetarnu politiku. To dalje znači da se umesto dosadašnjeg dotoka kapitala može očekivati smanjeni dotok kapitala ili čak i iznenadno zaustavljanje priliva kapitala. Niko sada ne zna koliko će pandemija trajati, kako će se obnavljati ekonomska aktivnost u evrozoni, ali to je rizik. Mi smo visoko zavisni od evrozone i kako ide trgovinska razmena, šta se dešava sa doznakama, mnogo je važnije od naših priča o monetarnoj politici. Mi smo manje-više samo prinuđeni da pričamo.

Ako bi se u evrozoni razvili pesimistički scenariji, glavni problem postaje kako sačuvati stabilnost. Naša fiskalna politika biće ekspanzivna, govori se o helikopterskom novcu, a kao ideja to je veoma opasno. Za razliku od krize iz 2008. godine kada je problem bio na strani tražnje, bile su niske nadnice, pad kreditne aktivnosti, loša očekivanja, zbog čega su ljudi prestali da kupuju kuće, automobile, luksuzne proizvode, sada imamo potpuno drugačiji problem, imamo problem da ponuda staje. Realni sektor se ubrzano zaustavlja. Sve ekonomske politike koje su usmerene na pojačavanje tražnje su matematički pogrešne, jer deluju na suprotnoj strani jednačine. Možete da bacate para koliko hoćete, ali nećete bitno poboljšati stvari, jer proizvodnja ne radi. Ako se ideje za stimulisanje tražnje nastave na globalnom nivou, to može dovesti do pojave koju smo videli 1980-ih godina, istovremeno inflaciju i usporeni rast.

U našim okolnostima, očekivanja od monetarne politike mogu biti uzrok poremećaja i zbog naše tradicije. Kada je fiskalna politika ekspanzivna, onda ona dominira i izaziva inflaciju, spoljnotrgovinske deficite, budžetske deficite, a monetarna politika, zbog odnosa dinarske i evro novčane mase, ne može da nadoknadi efekte fiskalne politike. I još od 1980-ih, 90-ih, 2000-ih godina, kada vlada troši, centralnoj banci samo ostaje da priča priče. Treba smanjiti očekivanja od monetarne politike i izbeći konflikt monetarne i fiskalne politike, jer se on uvek razrešava na štetu monetarne politike. 

Glavni rizik monetarne politike su tokovi kapitala: spoljnotrgovinski bilans gde smo u minusu koji se širi, investicije i doznake. U trgovinskoj razmeni smo u problemu, a po mom mišljenju glavni razlog je velika aprecijacija dinara i to pod uticajem povlašćenih klasa, dužnika i države. Mislim da smo malo zakasnili sa prilagođavanjem. Ako bi ekonomska aktivnost u evrozoni padala, naši ključni izvozni sektori su vezani za taj region, pa će se sa padom izvoza deficit dodatno širiti. Devizne rezerve služe tome. Predlozi da se devizne rezerve koriste za neke druge stvari je stara, ali je potpuno pogrešna ideja. Teško je predvideti šta će biti u evrozoni, ali to je ozbiljan rizik.

Zbog precenjenog dinara i do sada smo imali taj problem, ali smo ga kompenzovali stranim investicijama i doznakama. Sve investicije jako reaguju na rizik, sa povećanjem rizika onda se smanjuje vrednost očekivanog ishoda investicije. U ovoj situaciji ne možemo očekivati veliki priliv stranih investicija bilo koje vrste. Do sada su investicije pokrivale deficit trgovinske razmene. Eventualni istovremeni pad izvoza, rast uvoza i pad investicija može da nas uvede u problem. Nažalost, zakasnili smo sa blagim prilagođavanjem kursa novim okolnostima, a sada je to možda i opasno pošto bi moglo da izazove panični signal. Doktrina kvazifiksnog kursa je opasna, jer može da izazove krizu odliva kapitala. Pošto postoje očekivanja u vezi sa emisijom novca, mislim da nije dobro imitirati velike centralne banke, jer mi faktički nemamo monetarni suverenitet. Ako postoje očekivanja da se uveća emisija dinara, to je veliki rizik za monetarnu politiku. 

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Nema komentara