Ežen Delakroa, slikar

Stil oslobođen ludačke košulje

Paletu je uzimao u ruke da zabeleži samo ona lica koja je želeo. Recimo Žorž Sand i Frederik Šopen. Delakroa je ove portrete uradio na jednom platnu. Posle slikareve smrti, platno je isečeno i sada se portret Žorž Sand nalazi u Kopenhagenu, a Šopenov u Parizu. Originalna slika prikazivala je Šopena koji svira na klaviru, dok ga Žorž Sand sluša i šije

Za Ežena Delakrou francuski pesnik simbolizma Šarl Bodler 1856. godine rekao je da je nalik na  vulkan vešto zamaskiran buketom cveća. Snaga platana velikog slikara romantizma, bujnost kolorita, njegov revolucionarni duh i njegova čulnost probijali su granice aristorkratskog porekla i obrazovanja u najboljoj pariskoj školi, Carskom liceju. Ežen Delakroa jeste bio vulkan odenut u manire francuske buržoazije. Iza krutog stava pripadnika visokih društvenih krugova buktao je snažan stvaralački žar, a vrelo Delakroine raskošne energije vidljivo je bilo od njegovih prvih platana.

Ferdinand Viktor Ežen Delakroa rođen je 1798. godine nadomak Pariza u otmenoj francuskoj porodici. Njegov otac Šarl Delakroa bio je gradonačelnik i ministar unutrašnjih poslova. Nažalost, kao vrlo mlad, Ežen ostaje bez oba roditelja. Otac umire kada je Eženu bilo sedam, a majka kada mu je bilo šesnaest godina. Tada brigu o dečaku preuzima rodbina. Postoji osnovana sumnja da je njegov biološki otac bio Šarl-Moris de Talejran, visoko pozicionirani državnik, ministar spoljnih poslova i diplomata. Iako se Ežen i Šarl-Moris nikada nisu sreli, državni funkcioner i „tutor iz senke“ pomagao je preko svojih uticajnih veza mladom umetniku. 

„Dobro se sećam da sam u detinjstvu bio pravo čudovište“, govori o sebi Ežen. Bio je preosetljiv, ali nemiran. Do treće godine počinio je niz nestašluka: skočio je sa broda u marseljskoj luci, a jednom je i podmetnuo požar u kom zamalo nije sam nastradao. Pohađao je pariski licej koji još uvek važi za jednu od najprestižnijih škola na svetu. Iako postoji mogućnost da u školi nije bio zainteresovan za gradivo, da je čak jedan razred ponavljao, njegova izražena erudicija ne ide tome u prilog. Ipak, sveske i knjige koje je koristio tokom školovanja skoro su u potpunosti prekrivene crtežima. 

Od rane mladosti bio je neumoran i beskompromisan da svet koji vidi, baš onako kako ga vidi, prenese na papir ili platno, rušeći pritom zakone postavljene od strane velikih slikara neoklasicizma. Sa sedamnaest godina počinje da pohađa časove slikanja kod Pjera Narsisa Gerena, a kasnije se upisuje na Akademiju lepih umetnosti. Za njegov „rušilački“  novi stil umnogome je zaslužan bio sedam godina stariji kolega Teodor Žeriko. Veliki uticaj na mladog Ežena imao je Žerikoov „Splav meduze“. Ovaj slikar podržao je mladog prijatelja da pregazi neoklasicistički kodeks i svoju bujnu energiju oslobodi od dominantnih umetničkih zahteva vremena. 

Nastavak teksta možete pročitati u 70. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija". 

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Nema komentara