Prim. dr Aleksandar Ramah, psihijatar, stručnjak za bolesti zavisnosti

Vanredne okolnosti pojačavaju zavisnosti

Generalno je zanemarljiv broj osoba kojima ovo stanje izolacije pogoduje i to je nešto što je karakteristično za sve kategorije, čak i za ljude koji nisu zavisnici i nemaju nikakav problem u tom smislu. Ove situacije pogoduju razvoju  zavisnosti, ali i mentalnih bolesti, ili ih pogoršanju, ali se u ovim okolnostima  manji broj ljudi javlja na lečenje i traži pomoć, pa onda dođe do eksplozije posle toga

Kako ova vanredna situacija i izolacija utiču na ljude koji nemaju konkretan problem, ali osećaju pojedine nelagodnosti, pojačan strah ili depresiju? Koliko interneta je previše i kako da prepoznamo da li imamo problem, zašto su kockarnice poslednje zatvorene i kako prilagoditi svakodnevni život da bismo lakše prebrodili krizu. Kako vanredno stanje utiče na zavisnike, koje su bolesti zavisnosti rasprostranjene u Srbiji? Ovo su pitanja na koja za „Novu ekonomiju“ odgovara prim. dr Aleksandar Ramah, psihijatar koji 30 godina radi u oblasti lečenja bolesti zavisnosti. 

Kako izolacija uzrokovana korona virusom utiče na bolesti zavisnosti u generalnom smislu, ima li situacija da nekome pogoduje manjak socijalne interakcije?   

Generalno je zanemarljiv broj osoba kojima ovo stanje izolacije pogoduje i to je nešto što je karakteristično za sve kategorije, čak i za ljude koji nisu zavisnici i nemaju nikakav problem u tom smislu. Ako govorimo sa aspekta zavisnosti, paradoks je u tome da većina nastavlja sa uspostavljenim obrascima ponašanja. Mogu se javiti pogoršanja, koja su više indirektna, gde je, na primer, neko izgubio posao, pa ima manje novca i samim tim i teže dolazi do droge ili neće imati novac za kocku, ali iskustvo govori da se retko dešavaju situacije u kojima neko kaže „teže mi je da stignem do droge, pa ću da prestanem“. To se praktično ne dešava, ljudi u tim okolnostima pronalaze načine kako da stignu do toga što smatraju da im je potrebno, nezadovoljni su i frustrirani ako to nisu u mogućnosti. Može se desiti da se trenutno smanji upotreba ili napravi neka pauza, ali čim se vrati stanje u normalu, obično se nastavlja sa upotrebom. 

Postoje li primeri gde se stanje pogoršava zbog izolacije? 

Uz zavisnost ide i takozvano zavisničko ponašanje i zavisnici su spremni da modifikuju ponašanje u skladu sa situacijom i da pronađu način da stignu do objekta zavisnosti. Sa druge strane se snalaze i preprodavci tih supstanci i prilagođavaju se datim okolnostima, tako da i dileri menjaju ponašanje i nalaze način da dostave supstance. 

Pogoršanje stanja je u tom smislu više indirektno, ova situacija utiče na sve ljude i neminovno utiče i na zavisnike, tako da oni kao i svi drugi ljudi imaju osećanja straha, ugroženosti, neizvesnosti i slično. Javljaju se pojačani konflikti ukoliko je osoba u nekim partnerskim odnosima ili živi u zajednici, tako da se to može okarakterisati kao blago pogoršanje, ali to sve važi i za ljude koji nemaju konkretan problem.

Ovde možemo napraviti paralelu i uporediti ovo vanredno stanje sa onim iz 1999. godine, kada je bilo bombardovanje Srbije i  vanredna situacija u vezi sa tim. Taj primer je pokazao da ove vanredne okolnosti dosta pogoduju i razvoju zavisnosti. Ljudi često razmišljaju: „Da uzmem nešto da se opustim, da mi brže prođe vreme, da zaboravim na brige…“ U tom smislu ove situacije pogoduju razvoju ili pogoršanju zavisnosti, ali i mentalnih bolesti, a takođe je karakteristično da se u ovim okolnostima manji broj ljudi javlja na lečenje i traži pomoć, ali onda dođe do eksplozije posle toga. Baš te 1999. godine se ispostavilo da je dosta mladih u tom periodu, za vreme bombardovanja,  počelo da uzima razne supstance, a sve to je došlo na naplatu posle godinu ili dve dana. 

Nastavak teksta možete pročitati u 70. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija". 

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Nema komentara