Gabrijel Dante Roseti, magični realista

Žudnja za savršenom lepotom

Imali su mladost, snagu i entuzijazam. Roseti je imao i snažnu harizmu koja ga je postavila u centar Bratstva prerafaelita. Magični realizam njihovih slika ostaje najautentičniji likovni izraz Engleske. Koristili su jarke, intenzivne boje, a platna su im bila puna simbolike

Gabrijel Čarls Dante Roseti rođen je 12. maja 1828. godine u Londonu. Njegov otac je bio italijanski emigrant, iz domovine proteran zbog podrške revolucionarnom nacionalizmu. U Engleskoj je predavao italijanski jezik, a ljubav prema Danteu Aligijeriju potvrdio je tako što je svom sinu dao pesnikovo ime. 

Gabrijelova majka takođe je bila veoma obrazovana i Roseti je provodeći detinjstvo okružen umetnošću i književnošću bio od najranijeg doba usmeren na poeziju i slikarstvo. Njima je posvetio život oštro negodujući protiv viktorijanske malograđanske Engleske i protiv vladajuće umetnosti neoklasicizma, stvarajući autentični likovni opus, slike epskih, a senzualnih žena uklopljenih u dekorativnu atmosferu prirode. Inspiraciju je nalazio u Bibliji, srednjovekovnoj umetnosti i ženskoj lepoti.

Veliki uticaj na slikara imale su Šekspirove tragedije, rad Vilijama Blejka, književnost Edgara Alana Poa, poezija lorda Bajrona. Poseban uticaj imao je Dante Aligijeri. O njemu je Roseti često pisao, a njemu u čast, iako ga je porodica zvala Gabrijel, na prvo mesto u svom višečlanom imenu stavio je Danteovo ime. 

Kao tinejdžer, on je bio predan obema umetnostima: slikarstvu i poeziji, a često govorio da je njegova strast usmerena na pisanje i poeziju. Ipak, u tom polju, Gabrijel Dante Roseti nije ostavio poseban trag. Pesme su mu bile preterano doterivane i stilizovane i nekad su odavale utisak čistog artizma, stvaranja „umetnosti radi umetnosti“. Njihova je svežina čestom doradom bivala gušena, pa tako posle prve zbirke koju je objavio 1870. nije dobio pozitivne kritike, što ga je veoma pogodilo. Ipak, ne toliko da od pisanja odustane, te je druga zbirka pesama pokazala slikarevu veću slobodu i umešnost. 

Mada je Gabrijel Dante Roseti pesme stvarao, kako se čini, samo da bi „delovale lepo“, kao umetnički predmeti, one su tesno povezane sa njegovim slikama, često su jasni opisi slika. Nije prvi put tokom duge istorije umetnosti da se slikari bave poezijom. Jedan od uzora bio je Blejk, pesnik i slikar koga je Roseti otkrio dve godine posle njegove smrti. Međutim, dok je Blejk mahom bio poznat kao pesnik, Roseti je ostao upamćen kao slikar.

Roseti je slikarstvo učio na Likovnoj akademiji kod Henrija Sasa, a zatim i na Kraljevskoj akademiji. Studije na Akademiji je nezadovoljan nastavom napustio i zajedno sa Džonom Everetom Mileom i Vilijemom Holmanom Hantom godine 1848, u trenutku kada su u Evropi buktali politički potresi, osnovao tajno Bratstvo prerafaelita. Grupa okupljena oko ideje povratka načinima prikaza sveta koji su negovali umetnici pre Rafaela, slikari kvatroćenta, želela je da slikarstvo vrati idealima lepote i ostvari iskren i produhovljen likovni izraz.

Prerafaeliti su smatrali da slikarstvo mora poslati moralne poruke, a one su ležale najpre u hrišćanskom učenju i delima Šekspira i Dantea. Ustali su protiv frivolnosti umetnosti svog vremena, protiv akademizma za koji su govorili da je englesku umetnost doveo do izveštačenosti. Zahtevali su od umetnika da pažljivo proučava prirodu u svim detaljima i stvara originalne i „temeljno dobre“ slike i skulpture, kako je stajalo u njihovom manifestu. Koristili su jarke, intenzivne boje, a platna su im bila puna simbolike. Zbog svoje nepresušne energije, posvećenosti i poeziji i slikarstvu, snažne vizije i harizme, Dante Roseti postaje centralna figura Bratstva.

Nastavak teksta možete pročitati u 71. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija". 

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Nema komentara