Kolumna Bogdana Petrovića

Kamatni udar na srpsko zaduženje

Srbija je u maju izdala obveznice na stranim finansijskim tržištima u visini dve milijardi evra za period od sedam godina sa efektivnom kamatom od 3,375% godišnje. To su znatno nepovoljniji uslovi u odnosu na emisiju iz prethodne godine: u junu je kamata (za desetogodišnje, a ne sedmogodišnje obveznice!) iznosila 1,6%, a u novembru (prilikom reotvaranja) 1,25%. Kamata je skočila za više od 2% za par meseci - za desetogodišnje hartije bila bi verovatno preko 4%, pa se vlast opredelila za kraći period. 

Konkretno, na dve milijarde evra za kamate država mora da plati 35 miliona evra više godišnje nego za junsku emisiju, odnosno preko 40 miliona evra više u odnosu na novembarsku emisiju.

Nije sporno da su okolnosti na međunarodnom finansijskom tržištu nepovoljnije nego prošle godine, ali to ne objašnjava ovoliki rast kamate. Treba uzeti u obzir da hrvatska 10-godišnja obveznica u ovom trenutku ima prinos od 1,35% godišnje, a bugarska 7-godišnja obveznica 0,6%, pa se lako može zaključiti da investitori nemaju previše poverenja u ekonomsku perspektivu Srbije. 

Pri tome, treba imati u vidu da javni dug Hrvatske početkom godine bio čak 80% BDP-a naspram našeg od 52% BDP i da Hrvatsku očekuje užasno težak udar usled izvesnog kraha turističke sezone (turizam čini preko 15% društvenog proizvoda te države).

Vlast pokušava da emisiju obveznica predstavi kao uspeh, a narod se neprestano bombarduje optimističkim vestima. Predsednik Vučić nam čak obećava da ćemo biti „najbolji u Evropi“, odnosno da ćemo najmanje (pro)pasti ove godine, a da ćemo najbrže rasti iduće godine. 

Međutim, da u projekcije vladinih finansijskih stručnjaka ne treba preterano verovati, govori podatak o visini neposredne državne pomoći privatnom sektoru (tromesečni minimalac koji dobijaju privatna preduzeća i preduzetnici). Krajem marta, kada su mere predstavljene javnosti, u opticaju je bio iznos od nešto preko 77 milijardi dinara izdvajanja za tu namenu. Međutim, posle usvajanja odgovarajućih propisa, kada su privatni subjekti podneli prijave Poreskoj upravi, ispostavilo se da treba isplatiti pomoć za više od milion preduzetnika i zaposlenih u privatnom sektoru, pa je za državnu pomoć u rebalansu budžeta predviđeno preko 97 milijardi dinara. Odnosno, država će za pomoć isplatiti čak 25% više sredstava nego što su predvideli u ministarstvu finansija na početku krize. 

Drastičan „promašaj“ pokazuje da vlast nema adekvatne projekcije ekonomskih pokazatelja, kao što je broj zaposlenih u privatnom sektoru. Naravno, postavlja se i logično pitanje koliko su realne projekcije deficita u budžetu, odnosno, da li će rupa biti samo projektovanih tri milijarde evra ili znatno veća?

Umesto najboljeg od svih svetova, jesen i zima će pokazati dubinu problema, a država će morati da pribegne značajnim racionalizacijama tekuće potrošnje, ali i investicija, uz odustajanje od čitavog niza preskupih projekata koji ne donose neposredne efekte, kao što su auto-put „Karađorđe“, beogradski metro, tunel kroz Frušku goru i slično.

Država će ove godine morati da na međunarodnom tržištu pozajmi bar još četiri milijardi evra. Strani kreditori su sa ovom emisijom već pokazali da nemaju previše poverenja u naše „sjajne“ javne finansije; svaka sledeća tranša zaduživanja biće po svoj prilici uz još veću kamatu. Sigurno je i da potreba da se podeli „helikopterskih“ 100 evra svakom građaninu ne uliva nimalo poverenja u kvalitet ekonomske politike kod finansijskih investitora. Zato je važno da naredni potezi vlasti ne budu populistički i da se što pre pristupi racionalizaciji troškova, primereno dubokoj krizi koja predstoji.

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Nema komentara