Kolumna Nenada Milosavljevića

Preživesmo. Šta dalje?

Preživesmo. Vanredno stanje i najduži policijski časovi u novijoj srpskoj istoriji, a i istoriji kao takvoj, najzad su iza nas. Ali šta sada, šta dalje?

Mora se priznati da smo najpre bili malo šokirani kada je vanredno stanje ukinuto. Doduše, oni malo iskusniji krenuli su u aklimatizaciju na nove uslove još dok je vanredno stanje trajalo, pa su počeli da izlaze napolje u vreme policijskog časa, da prave bakljade, da puštaju muziku sa razglasa. Sve su to bile pripreme za povratak u normalnost. Međutim, za razliku  od te manjine, većina se nije baš pripremila. Malo su ljudi lupali o šerpe i duvali u pištaljke, ali nije to mnogo pomoglo.

Kada je objavljeno ukidanje vanrednog stanja i policijskog časa, sačekali smo još malo, za svaki slučaj. Prvo smo napolje isturili psa. Ništa se ne dešava. Pa smo izbacili jednu nogu. I ništa. Onda smo oprezno izašli. Opet ništa. izgleda da sad stvarno možemo da prošetamo? Prošetasmo. I ništa. Stvarno ukinuto!

Kad smo se malo okuražili i počeli da živimo koliko-toliko uobičajeni život, normalizacija nije tekla baš onako kako se očekivalo. Normalizovali smo se nekako previše brzo. Iz situacije u kojoj ne možemo ništa, došli smo u situaciju da možemo sve i, naravno, odmah smo uzeli sve. Što možda i ne bi bilo toliko sporno, da uzgred nismo odbacili i maltene sve individualne mere opreza koje bismo morali da poštujemo, od maski preko rukavica do držanja distance.

Mooooožda su tome doprineli i zvaničnici i ljudi iz struke, jer dok su prvi svojim izjavama i ponašanjem maltene slali poruke da smo razbili tu koronu ko NATO ‘99, ovi drugi su pričali neodređeno i ne baš decidirano o tome kako se treba ponašati nakon ukidanja vanrednog stanja i kako se zaštititi u budućnosti.

Kada na ulice nagrnu političari i njihovi simpatizeri, da protestuju jedni protiv drugih bez distance i sa tek ponekom maskom, to baš i nije najbolji način da poručiš građanima da treba da paze na sebe i na druge, te da korona virus nije prosto nestao sa ukidanjem vanrednog stanja.  

Takođe, kada se prvo uvedu vrlo rigorozna, pa na momente i besmislena pravila za korišćenje javnog prevoza, a onda se u danu sve to potpuno ukine jer je predsednik zemlje naredio, ni to ne šalje baš dobru poruku građanima. Isti je slučaj i sa zabranom ulaska u Srbiju. Od obaveznog testiranja na korona virus i vrlo strogih procedura prilikom ulaska u zemlje, vrlo brzo smo došli do toga da za prelazak granice nije potreban negativan korona virus, kako za državljane Srbije, tako ni za strance.

Zato je sada logično postaviti pitanje, šta dalje? Kako se zaštititi? Jer normalan period ipak nije trajao dugo. Vrlo brzo je objavljen datum održavanja izbora. 

Bliži se taj ključni politički događaj, a to znači samo jedno - zdravog razuma i odgovornosti će u javnom prostoru biti sve manje i manje i to onda kada su nam najpotrebniji.

Struka, kakva je takva je, već polovinom maja je polako počela da odstupa, a nama ostaje samo da se nadamo da će se ostvariti bar jedno predviđenje Branimira Nestorovića, da će korona zbog vrućine prosto nestati. Jeste, dotle je došlo.

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Nema komentara