O rastućoj društvenoj polarizaciji

Kako smiriti društvene strasti

Mi smo kao zajednica, upravo zbog svoje istorije prebogate sukobima, ratovima i stradanjima u bratoubilačkim obračunima, tj. velike i konstantne kolektivne ugroženosti od strane bližnjeg, razvili jako vrednovanje lojalnosti grupi. Nama je kao zajednici izoštreno „čulo“ za lojalnost, za odanost grupnim normama. Zato svako ko istupi iz jednoumlja grupe postaje „Vuk Branković“

Svedoci smo globalnog rasta političke polarizacije i govora mržnje u javnom diskursu. Ne samo kod nas na Balkanu, već sada i u Americi, pa i Evropi vidimo opšti porast polarizacija u društvu. Sve češće čujemo ekstremne stavove iskazane u emocionalnom naboju, kao i grupne erupcije nezadovoljstva (Žuti prsluci prošle godine u Francuskoj, protesti Afroamerikanaca u SAD danas itd.).

Šta nam se to dešava? Otkud ta društvena „ključanja“?

Naravno, uvek i svuda su postojali, postoje i postojaće pojedinci sa ekstremnim stavovima i agresivnim tendencijama, ali kako to da su se takvo mišljenje i ponašanje sada nekako omasovili i čini se postali normalni i očekivani? I da li je to samo sada tako, ili je tako uvek bilo, samo u manjoj ili većoj meri?

Jedan od najznačajnijih psihologa današnjice, američki socijalni psiholog Džonatan Hajd (Jonathan Haidt), u svojim radovima povezuje i osvetljava neke od fenomena savremenog društva koji bi trebalo da nas zabrinu i u vezi sa kojima bi bilo poželjno da stupimo u akciju. 

O moralnim vrednostima i društvenoj polarizaciji

U svojim istraživanjima Hajd se bavi prirodom i mehanizmima formiranja moralnih stavova. „Moralni stavovi povezuju ljude u timove koji žele da pobede, a ne da traže istinu. Naši moralni sudovi blokiraju naš razum i emocije u odnosu na oponente, a u isto vreme doprinose ljubaznosti i saradnji unutar grupe naših istomišljenika“, kaže Hajd. 

Uz to, na osnovu psiholoških istraživanja moralnog suđenja, Hajd dolazi do zaključka da nama (ljudima) teško polazi za rukom da lako, spontano i nesputano (open-minded) mislimo o pitanjima morala. Iz tog razloga racionalistički (razumski, zasnovan na činjenicama i logici, prim. L. E.) modeli u psihologiji morala nisu uspeli da objasne realno stanje stvari po pitanju ljudske moralnosti. Kada koriste argumente i razum, ljudi to čine pre svega da bi opravdali svoje već formirane (na intuiciji zasnovane) moralne sudove. 

U svojim istraživanjima Hajd otkriva najpre pet, a zatim šest okosnica moralnosti, osnovnih „moralnih čula“, kako ih on naziva: briga/ugrožavanje, pravednost/varanje, lojalnost/izdaja, autoritet/subverzija, čistota(svetost)/dekadencija, sloboda/opresija. Ljudi se rađaju sa osnovom da razviju svoje moralne vrednosti oko nekih ili svih od gore spomenutih okosnica i to u različitim proporcijama po značaju. Tako, na primer, američki levičari i liberali (demokrate) imaju moralni sud zasnovan dominantno na vrednosti brige za slabijeg (zaštite) i pravednosti, dok konzervativci (republikanci) pored ove dve vrednosti, vrednuju u jednakoj meri i ostale dimenzije. 

Dakle, ljudi se međusobno razlikuju po značaju koji lično pridaju svakoj od ovih dimenzija moralnosti. Kada delimo iste moralne vrednosti sa drugom osobom, to nas onda, po našem osećaju, povezuje sa tom osobom. Hajd govori o tzv. „tribalnoj“ (plemenskoj) prirodi čoveka, pri čemu deljenje istih vrednosti služi kao okosnica za naše međusobno povezivanje, za osećanje zajedništva i za kooperaciju. 

Nastavak teksta možete pročitati u 72. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija". 

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Nema komentara