Ronald Zeliger, generalni direktor Hemofarma

Proizvodimo kvalitet za sva tržišta

Za mene je najvažnije da je Hemofarm tokom korone poslovao odgovorno i u skladu sa našom misijom – da vodimo računa o zdravlju ljudi. To smo učinili tako što smo zaposlene zaštitili od obolevanja i na taj način omogućili realizaciju sledećeg zadatka  – da srpsko i druga tržišta snabdemo dovoljnim količinima lekova. Pošto nije bilo nestašica, jasno je da smo u tome uspeli

Ne postoji mnogo kompanija na ovim prostorima koje se mogu pohvaliti trajanjem dugim 60 godina. I to ne bilo kakvim trajanjem, već onim koje su obeležili stalni rast i napredovanje, obaranje rekorda i pomeranje letvice nagore. Generalni direktor Hemofarma Ronald Zeliger za „Novu ekonomiju“ objašnjava razvoj srpskog i regionalnog farmaceutskog giganta i ističe da njegova formula uključuje mnogo rada i dobrih poslovnih odluka, ali i jedan specijalni dodatak.

Da krenemo od tog specijalnog dodatka?

Hemofarm se voli! Tu odanost, poštovanje i lično prihvatanje nikada ranije nisam sreo. Možda je upravo to što je potekao u malom Vršcu koji ga je voleo, negovao i rastao zajedno sa njim, uticalo da kompanija fino i stalno napreduje. To vam je kao sa detetom, kad mu date kvalitetnu osnovu u porodici i vaspitanju, ono postane dobar čovek. Kad na sve to dodate mudro vođenje, dobre poslovne odluke, kvalitetne i vredne radnike, dobijate ono što je Hemofarm danas, lider u regionu.

Sa kakvim finansijskim i poslovnim pokazateljima ste ušli u pandemiju i godinu jubileja? Čemu se nadate u narednom periodu, budući da vlada uverenje da ovakva kriza ne može ništa farmaceutskim kompanijama?

Kada smo pre otprilike godinu dana radili na prvom konceptu proslave jubileja, ni u najluđim snovima nismo mogli da zamislimo da će svet zadesiti korona i sve što je sa njom došlo. Verujem da nam je tada neko prišao sa pričom koju danas živimo, da bismo mislili da nam prepričava scenario nekog filma apokalipse. Međutim, jasno je da ni danas, u 21. veku, nismo otporni na izazove koje priroda pred nas stavlja i da ona povremeno vrlo jasno pokaže svoju moć nad čovekom.

Kad je reč o branši u kojoj poslujemo, uprkos opštem uverenju da će ona upravo zbog zdravstvene krize dobro poslovati, mislim da treba zadržati određenu rezervu i sačekati dalji razvoj situacije. Postoje farmaceutske kompanije koje su čak za prvi kvartal, vreme najveće potražnje za lekovima, prikazale gubitke, a da ne govorimo da će drugi i naredni kvartali za mnoge biti teži. Jednostavno rečeno, ne može jednoj industriji da bude dobro, a da sve ostale stoje, svi mi živimo i radimo u sistemu povezanih sudova.

Za mene je najvažnije da je Hemofarm tokom korone poslovao odgovorno i u skladu sa našom misijom – da vodimo računa o zdravlju ljudi. To smo učinili tako što smo zaposlene zaštitili od obolevanja i na taj način omogućili realizaciju sledećeg zadatka  – da srpsko i druga tržišta snabdemo dovoljnim količinima lekova. Pošto nije bilo nestašica, jasno je da smo u tome uspeli. Nije bilo lako, naši ljudi su radili više nego u redovnim vremenima i na tome sam im veoma zahvalan. Najveći uspeh Hemofarma i moja lična satisfakcija jeste upravo to da smo obezbedili dovoljno lekova za pacijente, a za poslovne pokazatelje i prognoze moramo da sačekamo i vidimo dalju situaciju sa pandemijom.   

Da li poslednjih godina beležimo promene u trendovima potražnje za lekovima? Čini se da raste svest ljudi o potrebi da ostanu zdravi?

Kad već pominjemo koronu, vrlo sam ponosan što je naš antibiotik hemomicin bio prva linija odbrane u lečenju obolelih. Takođe, imunocink, magnetrans i drugi proizvodi pomagali su da naš imunitet ostane dobar. To su oni momenti kad na delu vidite koliko je posao koji radite važan, jer spasava živote. Upravo zato smo za slogan našeg jubileja odabrali „Sa nama život pobeđuje“, jer to jeste svrha našeg poslovanja. 

Ukoliko govorimo o trendovima u našoj branši, osim široke palete lekova, fokus Hemofarma je poslednjih godina upravo na prevenciji bolesti odnosno na proizvodima koji nam pomažu da ostanemo zdravi, poput probiotika, vitamina, raznih dodataka ishrani. Jasno je da je došlo do promene trenda i da čovek danas teži tome da ostane zdrav.

Kako danas, posle četiri godine, ocenjujete akviziciju „Ivančić i sinova“?

Upravo je ta akvizicija primer našeg strateškog planiranja i dobrog prilagođavanja zahtevima tržišta. Objasniću to najplastičnije: uz antibiotik uzmite probiotik! Mi smo proizvodili antibiotike, a sa Ivančićima smo dobili široku paletu probiotika koji su i danas jedan od naših najprodavanijih proizvoda u onom delu asortimana koji se kupuje bez recepta. Mi smo i dodatno širili ovu ponudu, te smo nedavno lansirali i Probiotic Daily, proizvod koji se preporučuje za svakodnevno uzimanje, direktno iz kesice, a utiče na jačanje imuniteta. Ovo je moj odgovor i na vaše prethodno pitanje o promeni trendova i načinu na koji mi reagujemo na promene koje savremeni život nosi.

Ističete da isti lek koji izađe sa proizvodnih traka Hemofarma piju Srbi, ali i Nemci i Rusi. Zašto mislite da je to važno da se kaže, da li razlog leži u sumnji građana sa ovih prostora da li koriste proizvode istog kvaliteta kao i njihove komšije u EU?

Nažalost, imali smo prilike da vidimo zvanične studije koje su pokazale da određeni prehrambeni ili kozmetički proizvodi nisu bili istog kvaliteta za sva tržišta. Hemofarm je najveći proizvodni pogon Štade i mi snabdevamo brojna tržišta Evropske unije, Rusije i Bliskog istoka... Ljudi ovde su navikli da kvalitet stiže spolja, iz Zapadne Evrope, a značaj Hemofarma ogleda se u tome što on proizvodi upravo za ta najzahtevnija tržišta. Mi proizvodimo kvalitet za sva tržišta i kod nas nema razlike kome je lek namenjen, jednako dobar piju i ovde i na drugim kontinentima. 

Imate li problema sa zadržavanjem kadrova i kako ih motivišete da je Hemofarm bolji izbor od nemačke fabrike?

Pazite, Hemofarm je brend na Balkanu i ta činjenica nam svakako pomaže u regrutovanju novih ljudi. Uslovi rada kod nas su dobri, naši zaposleni ukoliko žele imaju prilike da ozbiljno napreduju. Međutim, to nije nešto što se tek tako dešava, samo po sebi, jasno je da mi ulažemo mnogo truda i vremena da ostanemo atraktivan poslodavac. A koliko su ljudi koje rade u Hemofarmu kvalitetni, najbolje govori podatak da je samo prošle godine 15 naših kolega napredovalo i prešlo na globalne pozicije u okviru Štade. To je, priznaćete, veliki kompliment za nas u kompaniji, ali i za Srbiju. 

Kako motivisati ljude da je ovdašnja kompanija bolji izbor od nemačke? Dobrim uslovima rada u šta, naravno, uključujem platu, ali i druge momente poput uređene radne sredine, jasnih pravila koja važe za sve, poštovanja zaposlenih, mogućnosti za napredovanje… Takođe, kod nas zaposleni imaju priliku da se usavršavaju te smo, primera radi, u obuke, treninge i razne vrste edukacija u 2018. izdvojili čak pola miliona evra. 

Kad već pominjemo inostrane kompanije, vaš drugi mandat na čelu Nemačko-srpske privredne komore bliži se kraju. Kako posle četiri godine na poziciji predsednika Komore ocenjujete nemačke investicije u Srbiji i šta bi, po vama, bili najveći uspesi u tom domenu?

Ove godine slavimo dve decenije poslovanja nemačkih kompanija u Srbiji, a ono što je najvažnije jeste da su se broj nemačkih investicija i trgovinska razmena između naše dve zemlje svake godine isključivo uvećavali. U ovom trenutku u Srbiji posluje oko 450 nemačkih kompanija koje zapošljavaju 60.000 ljudi. Kad je reč o robnoj razmeni između Srbije i Nemačke, ona je prošle godine dostigla rekord od oko pet milijardi evra. Evo kratkog poređenja: pre 10 godina robna razmena između naše dve zemlje iznosila je manje od dve milijarde evra, što znači da je tokom jedne decenije više nego duplirana. 

Ono što je meni važno jeste da su nemački investitori pokazali da su važan privredni partner koji planira na duge staze i koji je došao da ostane. To su i građani primetili, jer su u anketi zadovoljstva upravo nemačke kompanije izabrali za najpoželjnijeg poslodavca u Srbiji. Tako da ja imam sve razloge da budem zadovoljan poslovanjem nemačke privrede u Srbiji i Srbijom kao našim domaćinom.

Koliko će aktuelna kriza koju je izazvala pandemija uticati na poslovanje nemačkih firmi u Srbiji? 

Korona virus je izazvao globalne probleme ne samo u zdravstvenoj, privrednoj već u svim sferama života. Pojedini svetski eksperti su efekte korone slikovito predstavili kao tornado, u nekim ranijim izjavama ja sam govorio o efektima koje cunami ostavi za sobom. Međutim, nisam pristalica najcrnjih teorija jer verujem da će se svet oporaviti, moraće da se oporavi. Mi smo sada tehnološki napredniji, imamo više alata na raspolaganju i verujem da ćemo naći rešenje. Države su se brzo mobilizovale rešene da pomognu svoje privrede i to jeste dobra stvar. Ono što ostaje da se vidi jeste kakve će biti definitivne posledice korone, jer za sada je ipak sve na nivou procene. Trenutne prognoze ozbiljnih ekonomskih instituta kažu da će šteta koju je na svetskom nivou izazvala pandemija biti trostruko veća od one koju je izazvala finansijska kriza 2008. 

Mislim da su nemačke kompanije koje ovde posluju stabilne i pouzdane, većina je već uveliko u redovnom radnom procesu. Ostaje, naravno, da vidimo šta će se dešavati tokom narednih meseci i da li ćemo imati neku vrstu reprize na jesen.

Jubileji služe tome da sumirate bilans poslovanja u nekom periodu. Vama se ovaj, 60 godina rada, baš poklopio sa koronom. Kakav je bilans?

U slučaju Hemofarma, to bi ovako izgledalo: počeli smo sa 30 zaposlenih, sada imamo oko 3.500 ljudi; počeli smo sa jednim lekom, sada ih imamo oko 400 u paleti. Startovali smo u malom pogonu u Vršcu, sad imamo tri proizvodna pogona u Srbiji i još dva u BiH i Crnoj Gori. Daleko smo dogurali u odnosu na početke i imamo na šta da budemo ponosni. Po trajanju i iskustvu mi smo senior, ali sa duhom, ambicioznošću i optimizmom koja odlikuje juniore.

Šta kažu istraživanja

Šta o lečenju putem interneta, vakcinaciji i eutanaziji misle Srbi?

Štada, u okviru koje posluje Hemofarm, godinama radi istraživanje o zdravstvu koje je u poslednja dva ciklusa pretvorila u globalno ispitivanje. Ove godine u čak 12 zemalja, među kojima je i Srbija, ispituje stavove građana o zdravstvenoj nezi, spremnosti da prihvate novine u lečenju koje se tiču digitalizacije, odnosa prema konvencionalnoj i alternativnoj medicini, tabuima i dr.

Uvek se radujem ovom istraživanju, jer saznam nove stvari o narodima za koje inače mislim da ih dobro poznajem, Nemcima i Srbima. Kad je reč o Srbima, moram da istaknem nešto što je postala tradicija u ovom ispitivanju: povodom određene teme, oni imaju ili vrlo pozitivan i otvoren stav ili veoma negativan, veoma retko su u sredini. Veoma drugačije u odnosu na Nemce koji umeju da budu konzervativni, ali uglavnom umereni. Zato ja volim da kažem da je sa Srbima uvek zanimljivo i neočekivano.

Evo nekoliko primera: Srbi će se pre nego većina naroda u Evropi konsultovati sa svojim lekarom ili farmaceutom povodom informacije o lekovima. Takođe, oni su među najotvorenijim i kada je reč o konsultacijama sa lekarom posredstvom veb-kamere ili interneta. Idemo dalje, više od četiri petine Srba zna da antibiotici suzbijaju bakterijsku infekciju, što je daleko iznad evropskog proseka i najviši nacionalni rezultat u anketi. To je, cenim, rezultat kampanja o odgovornom uzimanju antibiotika koje su poslednjih godina vođene ovde i to je zaista pohvalno.

Na drugoj strani, 78 odsto Srba podržava obaveznu vakcinaciju, što je relativno loš rezultat i stavlja ih na deveto mesto od 12 zemalja. Iza Srbije su samo Rusija, Austrija i Švajcarska. Takođe, kada je reč o eutanaziji („potpomognutom samoubistvu“), njeni građani su bili  najlošije informisani u poređenju sa svim ostalim zemljama, i pride su joj se protivili više nego bilo koji drugi narod. 

Globalizacija kao problem i kao spas

Aktuelna pandemija je brzo pokazala neke mane današnjeg globalnog poslovanja i tu zavisnost od dobavljača iz Kine i Indije koja vlada u većini industrija. Ovo su ozbiljne teme koje se uveliko razmatraju na državnom nivou u Evropi. Na drugoj strani, upravo ta globalizacija je nešto što dugoročno može da predstavlja naš spas. Želim da kažem sledeće: globalizacija jeste kratkoročno pokazala svoje mane, posebno u lancu nabavke, ali upravo taj globalni faktor može u širem periodu da bude odlučujući jer ako ne možete da nabavite sirovine ili proizvode iz Kine, zbog velike ponude na globalnom tržištu, u većini industrija možete lako da se prebacite na drugog dobavljača. Ta brzina i mogućnosti koje danas imate na raspolaganju u poslovanju, jesu nešto što nismo imali veći deo 20. i ranijih vekova. Tako da u lečenju posledica korone treba dobro promisliti i ne donositi ishitrene odluke, po principu „dvaput meri, jednom seci“.

Istraživanje i razvoj kreću u Vršcu

Već tri decenije u Vršcu imamo svoje odeljenje koje se bavi istraživanjem i razvojem, a u njemu radi upravo domaći kadar. Kada je 2006. Hemofarm počeo da posluje u okviru Štade, upravo je naše odeljenje prepoznato kao centar za razvoj i regulatorne aktivnosti u okviru cele Štade. Od tada do danas više od 150 proizvoda je razvijeno, registrovano i lansirano za EU i druga tržišta upravo u okviru ovog odeljenja. Idemo i dalje od toga, pa u tom centru interno razvijamo i nove tehnologije koje nastavljaju da žive u našim pogonima. Takođe, radimo na inovacijama formi lekova koje prilagođavamo pacijentima i njihovim potrebama. Kreativnost našeg tima u više navrata bila je potvrđena EU patentima.

Kad već govorim o EU, moram da pomenem i našu laboratoriju u Temišvaru koja je nadležna za sve lekove koji idu na tržište EU. Samo iz ovoga jasno je koliko je Hemofarm jedna složena i lepo održavana mašina.

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Nema komentara