Negovanje duše u šugava vremena

Upornost do poslednjeg daha

Šta je zajedničko Goldi Meir, Imeldi Markos, Čelsi Mening? Spektakularna ostvarenja o njihovom liku i delu prikazana u septembru na 13. međunarodnom festivalu dokumentarnog filma Beldoks u Beogradu, koji i dalje voli dokumentarce, prepoznaje ih kao žanr budućnosti

Pod floskulu „mož’ da bude al’ ne mora da znači“ mogla bi se podvesti predstojeća  kulturna sezona. Ili, u prevodu, izvesno je samo da ništa nije izvesno. Improvizacija je majka svih rešenja. Dakle, budimo ono što zapravo jesmo, ne mogu nas uhvatiti ni za glavu ni za rep, igramo atipično, a uprkos svemu se krećemo, stremimo nečemu boljem i uzvišenijem. Što (nam) rekli u Beogradskoj filharmoniji: na mesečnom nivou će objavljivati celokupan repertoar koji će se sastojati od orkestarskih koncerata sa šefom dirigentom Gabrijelom Felcom i stalnim gostujućim dirigentom Danijelom Rajskinom, kao i od kamernih nastupa njihovih  muzičara. 

I tako, za iskrene ljubitelje klasike najvažnije je da Filharmonija ponovo radi. Šta ćeš više u ova šugava vremena kad ti pripadne teško, pa bi da čuješ neku kvalitetnu notu - uživo. I pozorišta su se aktivirala, neki festivali realizovali u redukovanom izdanju, na primer prestižni Šekspir festival u Čortanovcima. A baš pored Dunava spojili su se „Betoven i Šekspir" u izvođenju gudačkog kvarteta Beogradske filharmonije, na otvaranju sedmog po redu Šekspir festivala. Veliki pisac inspirisao je velikog muzičara, posebno u delima za gudačke kvartete, a kroz uvertiru za „Koriolana“ i „Buru“ direktno se odužio svom umetničkom idolu.

Sajma knjiga po svoj prilici neće biti, ali ljubitelji pisane reči neće biti uskraćeni za dobar književni zalogaj, knjige će se prodavati…I čitati kao nikada do sada… 

I filmovi su na ceni… Šta je zajedničko Goldi Meir, Imeldi Markos, Čelsi  Mening? Spektakularna ostvarenja o njihovom liku i delu prikazana u septembru na 13. međunarodnom festivalu dokumentarnog filma Beldoks u Beogradu. Ni pošast zvana korona nije eliminisala strast publike za dokumentarcima. „Beograd i dalje voli dokumentarce, prepoznaje ih kao žanr budućnosti“, kaže za „Novu ekonomiju“ Mara Prohaska Marković, nova direktorka Beldoksa. Već kako situacija strogo nalaže, masovna okupljanja ljudi prolaze kroz restriktivne mere. Nije dozvoljen stiskavac ni na otvorenom ni u zatvorenom kino/pozorišnom prostoru, tako da svi zainteresovani ne mogu da prate ni jedan događaj. Maltene, prakticira se ekskluziva. 

„Festival smo održali uprkos situaciji izazvanoj zdravstvenom krizom i ni u jednom trenutku nije bilo govora o odustajanju. Istovremeno smo realizovali nekoliko scenarija od kojih je svaki imao na desetine varijacija“, naglašava direktorka i potencira da je najveći teret pao na produkcijski tim koji je dorastao situaciji i zadatku. Podseća da je Beldoks održan u hibridnom izdanju, kombinaciji offline i online projekcija, odnosno na lokacijama pod vedrim nebom - Amfiteatru ispred muzeja Jugoslavije, Letnjoj sceni iza Galerije Prirodnjačkog muzeja na Kalemegdanu, terasi i sali Art bioskopa Kolarac, zatim u zatvorenim prostorima Jugoslovenske kinoteke, Muzeju savremene umetnosti, Centru za kulturu Vlada Divljan i u bioskopu Balkan. 

Najposećenije projekcije, kaže, bile su u rasprodatom prostoru ispred Muzeja Jugoslavije gde je prikazan celokupan srpski takmičarski program. Karta više tražila se za „Govori da bih te video“ Marije Stojnić (ujedno i pobednik Beldoksa), „Zaklinjem se“ Nikole Dragovića i Milutina Petrovića, „Viktorija, 15“  Mine Petrović, „Pripadnost“ Tee Lukač, „Blizanci satkani od sna“ Seada Šabotića i Lee Vahrušev i „Potreba za mržnjom“ Filipa Čolovića. Veliko interesovanje vladalo je  za VR izložbu: imerzivna stvarnost, u okviru koje smo prikazali atraktivne VR sadržaje četvoro autora: Jana Kounena, Ane Knežević, Diega Kompela i Milad Tangshira. Veoma smo zadovoljni ovom izložbom koja je bila realizovana na -2 nivou bioskopa Balkan. 

Mara Prohaska ističe da je program pod nazivom „I kao integritet” ove godine prvi put realizovali u saradnji sa televizijom N1. 

U toku trajanja festivala prikazani su, između ostalog, dokumentarci novinarsko- istraživačkog karaktera: slovački „Nije se desilo“ o tome kako je početkom devedesetih prošlog veka ekipa okupljena oko predsednika države kidnapovala premijerovog sina, ujedno i priča o jednom ubistvu i zataškavanjima u srcu Evrope. „Radijska tišina“ vodi publiku u Meksiko gde pratimo sudbinu hrabre, odlučne novinarke Karmen Aristega, njenu borbu da bude u etru i njeno pravo da govori o svakodnevnim problemima običnog čoveka. Ima oko 18 miliona slušalaca. 

Rumunski „Kolektiv“ potresna je priča  o stanju zdravstvenog sistema kod naših komšija, a u redovnoj je ponudi HBO kanala, na tzv. zahtev (VoD platforma - video on demand) odnosno - plati, pa gledaj. Požar u noćnom klubu Kolektiv pre pet godina odneo je 27 mladih života, a više od stotinu ljudi bilo je povređeno. Od bakterioloških infekcija izazvanih nehigijenskim uslovima i neadekvatnom opremljenošću bolnica u Bukureštu, preminulo je nekoliko pacijenata sa minornim opekotinama za koje se očekivalo da će se brzo oporaviti. Slučaj je izazvao tektonske poremećaje u zemlji, a istraživao ga je Katalin Tolontan, glavni i odgovorni urednik sportskih novina (Sports Gazette). 

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Nema komentara