Astrologija

Da li je baš sve „zapisano“

Krajnje sam skeptična po pitanju horoskopa i ne dotiču me mnogo opservacije „verujućih“ da je glupo odbacivati ono što ne razumeš. Zato sam konsultovala poznatog astrologa da vidim u čemu je stvar. Predvideo mi je životnog partnera već u decembru. E, ja sad čekam, pa ću da vidim da li da verujem 

Astrologija je jedan od krupnih kamenova spoticanja u komunikaciji, suprotstavljajući one koji u nju ne veruju jer je smatraju skupom „bapskih priča“ i druge što se pouzdaju u raspored sazvežđa koji im precizira karaktere, kao i okolnosti pod kojima određeni aspekti naravi dolaze do izražaja. Prvi misle da niko i ništa ne može da im zacrta sudbinu, te da je život zbir slučajnosti gde tek eventualno ima nekih pravila, podložnih prekrajanju. Pobornici suprotnog drže da su ovi prvi rigidni u odnosu na sve što ne razumeju, iako najčešće ni sami ne shvataju principe po kojim nebesa funkcionišu. 

Takvima je mahom dovoljno to što „njihov astrolog sve pogađa“, kao da je bio nevidljivi svedok svih dešavanja u njihovom detinjstvu, braku, poslu, roditeljstvu, neretko se pozivajući na istaknute istorijske ličnosti koje su pri bilo kakvom važnijem potezu tražile savete ličnih „proroka“. 

Skeptici na taj „krunski dokaz“ odmahuju glavom, pripisujući ga vrsti placebo efekta, kada se krećeš u pravcu „predskazanog“ i tako „dokazuješ“ prejudicirano. I smešno im je što se njihovi oponenti čuvaju određenog poretka planeta, ne započinjući nikakav važan posao kad je Merkur retrogradan, recimo.

Sama sam po ovom pitanju ambivalentna, sklona da verujem samo u ono što mi odgovara, a odbacujem nepovoljno. Sve učestalije prisustvo astro-stručnjaka po medijima dovodi me do ludila, što zbog paušalnosti izjava, što zbog ponavljanja nerazgovetnih izraza - konjunkcija, abscisija, afliksija, deklimacija, ili njihovog nadobudnog držanja. 

Opšte prognoze su mi krajnje sumnjive, jer kako da ogromne grupe ljudi istog znaka čeka ista sudbina? Ali, ipak, možda nečeg u svemu tome ima, čim je i Crkva podeljena, pa „te što gataju po zvezdama“ otpisuje kao „gadove pred Gospodom“, izbegavajući da ozbiljno protumači priču o tri biblijska mudraca sa Istoka što su na osnovu jedne zvezde pronašli pravac ka pećini u Vitlejemu, gde je rođen Isus.

 „Tvorac je sam sve naše puteve mudro iskreirao, ali za kler predstavlja problem kad sićušno biće, kakav je čovek, preuzme na sebe da čita Njegove planove“, konflikt je probao da mi razjasni astrolog Slobodan Boban Vujović. Obdarenom šarmom i velikim znanjem iz ove oblasti (koje, istina, difuzno rasejava) punom nekog tihog autoriteta, pružam šansu da me uveri u „nauku“ što je upražnjava više od tri decenije, smatrajući je kraljicom svih prirodnjačkih disciplina. 

„U astrologiju ne možeš da veruješ ili ne veruješ, nju poznaješ ili ne, kakav je slučaj i sa matematikom“, čak i tom konstatacijom kao da me skenira. Jer, kad vidim brojke, naprasno mi se prispava, dok sam slaba i u sabiranju prostih cifara (kompleksnije operacije da i ne pominjem). 

Njega je opet još u studenskim danima zanimalo zašto krug ima 360 stepeni kad godina sadrži 365 dana, ili zašto je sekund osnovna vremenska jedinica, kad je bitan samo u sportskim takmičenjima, na šta ni akademici ne bi uspevali da mu daju odgovor. Iniciran rečenicom jednog od njih, Ernesta Stipanića, profesora matematike na Građevinskom fakultetu, da je „čovek funkcija vremena“, Boban je postao jedan od naših najdalekovidijih astrologa. U mogućnosti da precizira detalje budućnosti poznatih političara, glumaca, muzičara, što su neki sračunali kao skor od 75% do 85% pogodaka. 

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Nema komentara