Ako ubeđivanje ne pomaže, šta onda?

Kad ti svi kažu da si slon

Ono što ljudi najčešće rade kada pokušavaju da pridobiju druge na svoju stranu i da ih uvere u svoje argumente,  jeste da „guraju” i „pritiskaju” sa još više dokaza, objašnjenja. Međutim, efekat koji ovo „guranje” ima na ljude je najčešće upravo suprotan od onog što bismo želeli i očekivali, a to je da se ljudi još više udaljavaju od našeg stanovišta i da se još dublje „zakopavaju” u svoja postojeća ubeđenja.  Šta onda da radimo?

Sigurno ste više puta u životu bili u čudu i neverici zašto nešto što je vama očigledna stvar, nekoj drugoj osobi deluje potpuno neprihvatljivo ili bez veze. 

Na primer, u vezi sa vakcinacijom, ako ste pristalica vakcinisanja, verovatno vam je čudno i neshvatljivo da neki ljudi uporno odbijaju da se vakcinišu ili da vakcinišu svoju decu i to uprkos brojnim racionalnim argumentima zašto je vakcinisanje neophodno i koji su sve rizici kada se ljudi ne vakcinišu.

Međutim, ako ste tzv. antivakser, onda vam je verovatno čudna i neubedljiva argumentacija „vaksera”. Pitate se, možda, kako je moguće da su ljudi tako naivni i ne vide zaveru farmaceutske industrije ili nekih bogatih pojedinaca, kao ni kontroverzne podatke o neželjenim efektima vakcina po zdravlje. 

Problem suprotstavljenih stavova u društvu postaje utoliko veći i značajniji, ukoliko se odnosi na probleme čije rešavanje pogađa celo društvo i za koje mora da se nađe nekakav društveni konsenzus. Vakcinisanje je u ovo doba pandemije korone zato postalo jedna od gorućih tema. 

U naučnim krugovima postoje neka pravila struke i smernice u zaključivanju. Na osnovu tih opštevažećih i opšteprihvaćenih smernica i normi naučnog istraživanja i zaključivanja, u nauci se zaključci, objašnjenja i teorije prilično pouzdano i jednoglasno prihvataju ili odbacuju. 

Problem nastaje kada ta pravila rezonovanja iz nauke pokušavamo da preslikamo na rezon „običnog čoveka”, tj. kada očekujemo da ljudi i u svojim privatnim životima rezonuju po istim tim racionalnim i logičkim uzusima, kao što to rade naučnici u svojim istraživanjima. 

Ljudi se u svom svakodnevnom odlučivanju ne rukovode (samo) razumom i činjenicama, već i specifičnom ljudskom psihologijom.

U svom bestseleru „Katalizator, kako promeniti mišljenje svake osobe” (The Catalyst, How to Change Anyone`s Mind), profesor marketinga i stručnjak u bihevioralnim (ponašajnim) naukama, Džona Berger (Jonah Berger), objašnjava na koji način je moguće promeniti stavove i ubeđenja ljudi, tako da oni ponekad čak promene i svoju stranačku pripadnost i pređu iz demokrata u republikance ili obrnuto, prihvate nove proizvode ili ideje, ili promene svoje štetne navike (na primer, konzumiranje prezaslađenih napitaka kao što je koka-kola i sl).

Naziv knjige odslikava ideju vodilju koju autor zastupa kada govori o uspešnom načinu pridobijanja neistomišljenika. Berger najpre primećuje da ono što ljudi najčešće rade kada pokušavaju da pridobiju druge na svoju stranu i da ih uvere u svoje argumente, jeste da „guraju” i „pritiskaju” sa još više dokaza, činjenica, objašnjenja i slično. 

Efekat koji ovo „guranje” ima na ljude je najčešće upravo suprotan od onog što bismo želeli i očekivali, a to je da se ljudi još više udaljavaju od našeg stanovišta i da se još dublje „zakopavaju” u svoja postojeća ubeđenja.  

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Nema komentara