Tina Kašca, vlasnica poslastičarnice Sweetina, Ljubljana

Kako da oduševite kupca

Posle fakulteta zaposlila se u jednoj od evropskih agencija u Ljubljani i bila veoma nesrećna. Seća se telefonskog razgovora, kada je pozvala svog dečka i kroz suze mu objašnjavala da samo želi da peče torte i da kuva. Tada joj je odgovorio: „A zašto ne bi?“ I to je bilo to. Nastala je Sweetina

Rođena je u Jerusalimu, diplomirala je na Fakultetu za društvene nauke u Ljubljani, gde je i magistrirala na temu upravljanja ljudskim izvorima i znanjem. Radila je kao administrativni asistent u jednoj od evropskih agencija u Ljubljani i kao menadžer prodaje u turističkoj agenciji. Kako je stigla do torti koje nekima izgledaju kao instalacije, a nekima kao umetničko delo koje je šteta načinjati i pojesti, Tina Kašca priča za „Novu ekonomiju“.

Da li ste torte počeli da pravite iz hobija, ili ste u tome videli dobar biznis?

Cela Sweetina priča je počela kao hobi, a onda je sasvim neočekivano porasla u „full time“ zaposlenje. Mislim da poslastičarstvo može da bude veoma dobar posao, koji omogućava puno inovativnosti i kreativnog izražavanja, iako istovremeno morate da se pripremite na kritike, rad tokom vikenda i radno vreme od dvanaest i više sati.

Koliko je interesovanje u Ljubljani za kupovinu torti?

Veliko, ponekad i preveliko. Često ne mogu da prihvatim sve stranke koje bi želele da naruče.

Slovenija je malo tržište, ko su vaši kupci na koje računate? Da li prodajete i izvan Ljubljane?

Dobra stvar u tome što je Slovenija mala jeste da se stranke često dovezu sa drugog kraja Slovenije da bi preuzele tortu. Kada se uzme u obzir da je većina mesta udaljena najviše dva sata, moja ciljna grupa je celokupna slovenačka populacija. Najviše narudžbina dobijam na teme rođendana, venčanja i „babyshower“ zabava, mada kod slatkiša zaista nema ograničenja, verujem da slatko vole svi – mladi, stari, žene, muškarci.

Korona se skoro pa poklopila sa vašim početkom i otvaranjem radnje. Gledate li na to kao na „bad luck“?

Prve nedelje, kada sam otvorila svoj studio i odmah doživela lockdown, zapitala sam se upravo to. Onda sam ponudila kupcima pakete kapkejkova na temu majčinskog dana i rasprodala ih za samo dva sata. Tada sam odlučila da u mom opstanku korona neće igrati ključnu ulogu, a istovremeno sam naučila da na novu situaciju moram da reagujem velikom merom fleksibilnosti, brzog učenja i radinošću.

Kako sada radi firma, imajući u vidu da nema ni svadbi, rođendana, proslava kakve su bile pre korone?

Tokom leta sam, kada su se mere donekle ublažile, imala dosta venčanja i velikih proslava, zato efekte krize u ovom trenutku još uvek ne osećam. Narudžbine za sada još uvek pristižu, ali su naravno za manje torte, one od maksimalno deset parčića. Očekujem da će u narednom periodu biti smirenija situacija, nadam se da će ljudi, nakon poboljšanja epidemiološke slike, ponovo naručivati veće i bogatije ukrašene torte. Iskustvo prvog talasa bolesti me je naučilo kako da optimizujem svoje radne procese i prilagodim poslovanje, zato se nadam da ću krizu budućih protivepidemioloških mera lakše prebroditi.

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Nema komentara

Prijavite se za njuzleter Nove ekonomije.

Ova stranica je zaštićena sa reCAPTCHA i primenjuju se Google Politika privatnosti i Uslovi korišćenja usluge

Nema pravih poslovnih i životnih odluka bez dobrih informacija.
Vaša email adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.