Politička slika Srbije posle parlamentarnih izbora

Vučić u agoniji, opozicija u konfuziji

Amerikanci su uspeli da jednim papirom Vučiću naprave geopolitički pakao. Protiv sebe je (p)okrenuo i Ruse i Kineze i Arape i Evropljane. Vučićevi pokušaji da to „ispegla“ samo su pogoršali stvar. Za to vreme opozicija se atomizovala do ivice uništenja. Posledica je potpuno beznađe koje osećaju svi građani, uz odsustvo perspektive i strah za budućnost. Stvari ne idu dobro i čekaju nas teška i neizvesna vremena

U novijoj istoriji Srbije, osim posle prvih izbora 1990. godine, nikada nije bilo lagodnije situacije za formiranje vlade. Naprednjaci (sa trabantima na svojoj listi) imaju 189 poslanika, a svi preostali poslanici su iz manje-više uslužnih stranaka. Ipak, trebalo je da prođe više od četiri meseca od izbora da bi narodu bilo saopšteno ko će biti ministri, a pitanje je da li bismo i sad imali novu vladu da 3. novembra ne ističe ustavni rok za njeno formiranje.

Naravno, jedan od razloga za inače potpuno nerazumno odugovlačenje posle ubedljivog izbornog rezultata je što Aleksandar Vučić želi da se za sve u državi samo on pita, odnosno da vladu i parlament kao posrednike između sebe i naroda predstavi kao nepotrebne. To se videlo i prilikom posete nekom zabitom pešterskom selu, gde je uz prisustvo kamera, okrenuo telefonom (v. d. naravno) direktora EPS-a Milorada Grčića sa zahtevom da se što pre obezbedi nova trafostanica. Rečeno-učinjeno, i brže bolje direktor (v. d.)  se pojavio u selu sa obećanjem da će na proleće sve biti rešeno.

Vučić je očigledno uspeo da formira defakto jednostranački sistem u Srbiji. Autoritarni karakter te vlasti on ne uspeva da prikrije i to je očigledno prilikom svakog njegovog nastupa u javnosti. To naravno ne ide baš glatko uz aspiracije prema članstvu u EU; ovakva Skupština uz svakodnevno urušavanje političkog života u državi nije mogla da prođe bez negativne reakcije iz EU.

Kritika izneta u godišnjem izveštaju Evropske komisije teško je pala Vučiću. To se videlo po njegovom prenemaganju na konferenciji za štampu sa evropskim komesarom za proširenje, kada mu je taj izveštaj predstavljen. Naravno, ne treba očekivati da će to izazvati promenu njegovog ponašanja. Vučić će „evropske partnere“ koji zastupaju liberalne vrednosti pokušati da umiri i pridobije već korišćenim „adutom“ od LBGT premijerke. Pored toga, kao novi dokaz „evropskog usmerenja“ režima, polovinu ministarskih mesta dobiće žene, uz novo ministarstvo za ljudska i manjinska prava, uključujući i unutrašnji dijalog.

Spoljni pritisci se pojačavaju

Pritisci zapadnih faktora oko sastava vlade su sigurno imali ulogu u „mukama“ oko njenog formiranja. Da oni postoje potvrdio je i sâm Vučić u pojedinim izjavama, uz naravno prateće junačenje da se on na njih ne obazire (da se ne obazire, ne bi ih ni bilo). Izvesno je da je u tome igrala ulogu i fatalna poseta Vašingtonu.

Amerikanci su uspeli da jednim papirom Vučiću naprave geopolitički pakao. Protiv sebe je (p)okrenuo i Ruse i Kineze i Arape i Evropljane. Nezadovoljstvo su odmah iskazali Rusi, sa brutalnim napadom Marije Zaharove preko društvenih mreža. Van sebe zbog tog poniženja Vučić je, u želji da pokaže kako je to bila greška, napravio novi diplomatski gaf, izjavljujući da mu se Putin  izvinio u (privatnom) razgovoru. To se naravno ne radi – čak i da mu se stvarno izvinio, to je moralo da ostane između njih dvojice.

Diskretnija reakcija, ali bez sumnje veoma neprijatna po Vučića, došla je iz Kine, sa pismenom porukom koju mu je predao član Politbiroa CK Kine. Gost posle sastanka nije davao nikakve izjave, ali se na snimku video izrazito hladan i neprijatan izraz lica Kineza. 

Čak i inače sa novinarima veoma snalažljivi Ivica Dačić se spetljao kada je objašnjavao buduće preseljenja naše ambasade u Jerusalim, očigledno svestan velike težine (i neodgovornosti) tog poteza.  I sâm Vučić je pokušao da relativizuje izuzetno neugodnu (ali jasnu i oročenu obavezu) izjavama da će se o tome tek odlučivati, kada se „vidi“ kako će se Izrael ponašati prema Srbiji u narednom periodu.

Unutrašnju i spoljnu konfuziju Vučićeve politike pokazuje i stav oko nastavka kosovskog „dijaloga“ pod pokroviteljstvom EU. Iako je pre dolaska posrednika Lajčaka iz Beograda prećeno prekidom razgovora kao i povlačenjem Srba iz kosovskih institucija ako se ne krene u osnivanje Zajednice srpskih opština, od toga se odustalo. Lajčak je otišao iz Beograda uz obećanje naših vlasti da će nastaviti pregovore, a Srbi će i dalje sedeti kao ikebana u kosovskim organima.

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Nema komentara