Jaz između obećanja i ispunjenja: zapošljavanje mladih

Imam ideju, ali šta ću s njom

Ima li Srbija vrata na koja bi mladi mogli da pokucaju i da kažu – imam genijalnu ideju, imam super ekipu, imam želju i znanje, nemam novac i treba mi savet? Možda baš neće postati Fejsbuk, možda ni ja nisam Zakerberg, al možda sam i bolji.  Šta je osim hrabrosti potrebno da se razgovor sa prijateljima pretvori u biznis ili da se sati besplatnog rada pretvore u pristojne plate?

„Iskreno, jedina misao mi je bila – kad ću ako neću sad“, započinje svoju priču Marina Zec koja je pre nešto više od dve godine pokrenula sajt Oblakoder. U trenutku kada se rodila ideja, Marina je imala 22 godine, dok je sajt lansiran kada je Marina napunila 23.

„To je bio jedini trenutak kada sam ja završila fakultet, imala dovoljno prostora i energije da znam da sam dovoljno mlada, da mogu da radim jedan posao plus još jedan, pa da se borim za neku ideju.“

Ideja je, kako objašnjava, bila da stvori nešto novo, ali i da napravi mesto na kome će ona i kolege moći da imaju dostojanstvenu zaradu, jer dok je studirala novinarstvo na Fakultetu političkih nauka bila je okružena prijateljima koji su  do unedogled volontirali u većim redakcijama bez ikakve nadoknade.

Prvo je sa koleginicom poželela da pokrene blog, a zatim je ideja u razgovoru sa drugima rasla sve do momenta dok nisu oformili ekipu od njih petoro i krenuli u razradu zamisli.

„Mi smo prvih šest meseci samo razmišljali  - o imenu, o konceptu, kako će sve to da izgleda“,  kaže Marina.

Dugačak put od ideje do novca

Oblakoder, portal za mlade, lansiran je 25. maja 2018. godine, ali je put do prvih zarada još uvek bio dugačak.

„Mi smo sve vreme bili u minusu, to jest od samog nastanka... Bez novca smo radili do maja 2020. Dve godine rada bez ikakvog novca, u ozbiljnom minusu zbog toga što smo mi i organizovali događaje i imali dizajnerku koja je i dan-danas sa nama, radili na izradi sajta... To su sve stvari koje nisu besplatne i trudili smo se da naš sadržaj bude kvalitetan, da imamo na primer neke fotografije, da možemo nekoga za to da platimo. Tu je bilo puno dovijanja.“

Kako kaže, godinu dana nakon zvaničnog pokretanja sajta, to je postao posao sa punim radnim vremenom i momenat kada to već postaje opterećujuće, imajući u vidu da prihoda i dalje nema.

„Svi smo radili druge poslove, neki su dobijali novac od roditelja i uvek je postojalo to kao krajnja instanca i prostor za pomoć, ali recimo ja sam radila u marketinškoj agenciji, radila sam kao PR, kao frilenser. Tako da, uglavnom smo od tih para finansirali sve ostale aktivnosti.“

Marina objašnjava da su Oblakoder, osim što su ga zaveli u registru medija, registrovali kao nevladinu organizaciju. Razlozi za takav potez su se pre svega odnosili na mogućnost projektnog finansiranja, ali i na ambiciju da Oblakoder u budućnosti ne bude samo magazin, već i mesto okupljanja mladih koji bi bili okrenuti aktivizmu.

„To nam je ostavilo najviše prostora i najmanje imate troškova, to je isto veoma bitna stvar. Jer mi prve dve godine nismo imali nikakav obrt novca i da smo bili bilo kako drugačije registrovani imali bismo troškove, a ne bismo imali odakle da platimo.“

Konkursi nisu podrška za male, nego dotacije za velike

Iako kao nevladina organizacija ne mogu da konkurišu na državne konkurse koji se odnose na pomoć mladim preduzetnicima i startapima koji su pre svega tržišno orjentisani, Marina kaže da su kao medij koji se bavi kulturom pokušali da konkurišu na konkurse Ministarstva kulture i informisanja, ali i na one koje je raspisivao Grad Beograd. Međutim, tu su veoma brzo naišli na razočaranje.

„Mi smo se prve dve godine prijavljivali na sve konkurse i ni na jednom nismo dobili nikakvu podršku. Poslednji je bio na gradskom nivou, konkurs za javno informisanje i na tom konkursu su pojedine redakcije, iako je uslov da ne možete da se prijavite sa više od jednog projekta, i koje nisu samo orijentisane na grad, a mi jesmo lokalno orijentisani, dobile finansije za različite projekte i to za nekoliko njih. I u tom trenutku smo rešile da više nećemo tražiti pare ovde. I isti taj projekat koji nije prošao na gradskom nivou, prošao je na evropskom“, kaže Marina.

Nedostatak mentorske podrške

Kada su od jedne evropske organizacije dobili novac za projekat na kome trenutno rade, počelo je i sve ono što su na početku sebi zacrtali kao cilj – redovne plate, stalno zaposlenje za Marinu i još tri koleginice, tim honoraraca, prostor u kome je smeštena redakcija... Uz sve to Marina sa ponosom ističe da je u prethodne dve godine kroz Oblakoder prošlo oko 50 saradnika i da je sve to deo misije koju su sebi zadali, a to je da podrže i razvijaju vršnjačko obrazovanje, ne bi li jedni od drugih učili. 

Marina dodaje da im je u radu najteže bilo to što na putu od ideje do njene realizacije nisu imali nikakvu podršku, a naročito ne podršku od strane države. Kako objašnjava, sve je zavisilo od ličnih kontakata i to pre svega u drugim nezavisnim medijima koji su im pomagali svojim savetima.

„Bilo bi idealno da su postojala neka vrata na koja smo mi mogli da pokucamo i da neko nama da i pruži pomoć, ne samo finansijsku, već baš tu mentorsku u razvoju naše biznis ideje i koliko ona može da se razvije i na koje načine.“

Država obezbedila nepovratna sredstva

U Srbiji postoji nekoliko vrata na koja mladi mogu da pokucaju kada reše da pokrenu svoj biznis – Fond za razvoj koji malim privrednicima nudi bespovratna sredstva u visini do trećine ukupnog ulaganja, Nacionalna služba za zapošljavanje koja dodeljuje sredstva za samozapošljavanje, ali kao najznačajniji vid podrške za pre svega tehnološke startape Digitalna Srbija u svom istraživanju „Startap skener“ ističe podršku Fonda za inovacionu delatnost. 

Ovaj Fond počeo je sa radom 2011. godine i od tada je dodelio ukupno 15,8 miliona evra za 352 projekta koja su realizovala 288 preduzeća u 59 istraživačko-razvojnih organizacija, navodi se u „Startap skeneru“. To je, primera radi, oko 40 puta manje sredstava nego što je Srbija izdvojila samo za jednu isplatu univerzalne pomoći „100 evra svakom punoletnom građaninu“.

Digitalno obrazovanje za sve

Međutim, postoje startapi koji su zahvaljujući grantovima Fonda za inovacionu delatnost uspeli da značajno razviju svoj proizvod. Jedan od njih je platforma „Shtreber“ koja osnovcima nudi školsko gradivo predstavljeno na zanimljiv i jednostavan način, kroz različite igrice, zadatke ili kvizove.

„Nas je 2019. godine podržao Fond za inovacionu delatnost kroz program ranog razvoja. Grant je za nas bio ključan i zahvaljujući njemu smo ovde gde smo danas. Novac nam je pomogao da razvijemo proizvod, a uspešna saradnja sa Fondom, investitorima je poslala signal da smo dobar potencijal za ulaganje“, objašnjava za „Novu ekonomiju“ Stefanija Lukić, suosnivačica i vođa projekta „Shtreber“.

Kako Stefanija objašnjava, ideja je bila da se svakom detetu obezbedi besplatan pristup digitalnom obrazovanju. Ono je međutim svoj potpuni potencijal pokazalo upravo u toku pandemije. O tome svedoči i podatak da je od početka pandemije ova platforma zabeležila povećanje broja korisnika i poseta za čak 260 odsto, dok se istovremeno produžilo i vreme koje korisnici provode za „Shtreberu“.

Osim državnog Fonda, Stefanija ističe da im je od velike pomoći bila i mentorska podrška koju su dobili učešćem na Startap akademiji koju organizuje organizacija Startit, ali i nagrada koju su 2018. godini dobili od Fondacije Đoković za najbolju tehnološku inovaciju u službi čoveka, a zahvaljujući kojoj su učestvovali na Gugl laučpedu (Google Launchpad).

„Shtreber“ trenutno ima sedam zaposlenih i oko 50 stručnih saradnika, a samo u oktobru imali su oko 300.000 jedinstvenih korisnika i preko pola miliona poseta.

Bez poreza i doprinose u prvih godinu dana

Osim direktnih novčanih davanja, Vlada Srbije je krajem 2019. godine donela set mera koji se odnose na niz poreskih olakšica novoosnovanim startapima, kao i na podršku u vidu neplaćanja poreza i doprinosa za osnivače ovih firmi, kao i za do devet zaposlenih u prvoj godini poslovanja.

Ovakva vrsta olakšica prilikom zapošljvanja mogla bi umnogome da pomogne startapima, o čemu svedoči i priča Jovana Milovanovića, jednog od suosnivača startapa Trastid (Trusteed) i Skajlid (Skylead) koji je sa svojim kolegom u ovu priču ušao pre donošenja olakšica, pa im je zapošljavanje dodatnih ljudi bilo veoma otežano.

Jovan je sa svojim kolegom Nikolom prvo započeo izgradnju Trastida. Tada su sa idejom da naprave alatku koja bi u radu pomogla influenserima na Instagramu prijavili da učestvuju u Inkubatoru koji je organizovao Ekonomski fakultet u Beogradu.

Osnovali su startap Trastid (Trusteed) i počeli sa radom, finansirajući se uglavnom od besplatnih kredita koje su dobijali učešćem u različitim projektima. Ipak, kako kaže Jovan, do finalne verzije same alatke nikada nije došlo. Razlozi su bili različiti – nisu svi članovi tima uspeli da se u potpunosti posvete radu u nastajućem startapu jer su radili druge poslove, ali se i naplata korišćenja njihovog proizvoda za klijente iz inostranstva pokazala kao izazovna jer u Srbiji u tom momentu za ovako nešto nisu postojali razvijeni načini.

Kako strancu naplatiti uslugu?

Na problem deviznog poslovanja, na koje se startapi mahom oslanjaju, skreće pažnju i inicijativa Digitalna Srbija u svom istraživanju. Oni ističu kako je glavni kočničar u digitalizaciji deviznih transakcija Zakon o deviznom poslovanju (ZDP).

„Kompanije registrovane u Srbiji, pre svega zbog ZDP-a, ne mogu da pristupe većini svetski poznatih platformi za plaćanje i trgovanje na mreži, što smanjuje konkurentnost domaćih kompanija, posebno onih koje žele da prodaju svoje proizvode i usluge u inostranstvu“, navodi se u istraživanju „Startap skener“.

Jovana, međutim, odustajanje od Trastida nije sprečilo da nastavi da radi na novim idejama. Kroz rad na samom Trastidu, uvideo je značaj Linkdina (Linkedin) uz pomoć koga su stupali u kontakt sa potencijalnim klijentima, pa je tako sledeći korak bilo osnivanje novog startapa, Skajlida (Skylead), koji je imao za cilj da napravi alatku koja bi automatizovala slanje zahteva i poruka na ovoj mreži.

Skajlid su osnovali zajedno sa još dvoje kolega koji su, za razliku od Jovana i Nikole, iz programerskih voda. Pa su, dok su oni radili na razvijanju biznisa i vođenju firme, dvojica drugih suosnivača radili na razvijanju samog alata. Na taj način su uštedeli, jer, osim dizajnerke i još jednog programera, nisu imali potrebe za angažovanje dodatnog kadra.

„Dobra stvar kod pravljenja softverskog proizvoda je to što troškovi nisu veliki. Potrebni su laptop i znanje, to su najvažniji resursi. Za razliku od nekog biznisa za koji vam trebaju mašine i stvari koje povećavaju troškove“, objašnjava Jovan. 

Jovan i Nikola su prodali svoj udeo u Skajlidu i trenutno rade na razvijanju agencije koja će upravo koristiti Skajlid kao alatku pomoću koje će drugim firmama pronalaziti potencijalne klijente.

Država da ohrabri privatnike da ulažu u startap

Ipak, nemaju svi mladi u Srbiji jednake mogućnosti da pokrenu svoj sopstveni posao. Mnogo zavisi od toga odakle dolaze i gde se školuju. Pre svega zato što je startap scena pre svega koncentrisana na Beograd. Kako pokazuju rezultati „Startap skenera“ 71 odsto startapa dolazi iz Beograda, iz Novog Sada 15 odsto i iz Niša 4 odsto. 

Takođe, iako startap ekosistem u Srbiji ide uzlaznom putanjom, Digitalna Srbija u svom istraživanju ističe da je neophodno povećati ulaganja u finansiranje startapa na samom njihovom početku, koje je u Srbiji trenutno 90 odsto niže u odnosu na svetski prosek. S obzirom na to da iskustvo širom sveta pokazuje da su investicije privatnog sektora mnogo delotvornije od onog koji dolazi iz sfere javnog. Zbog toga država treba pre svega da podstiče privatna preduzeća da ulažu u startap ekosistem i da radi na stvaranju novih lokalnih investitora i novih fondova, kao i da uz pomoć poreskih olakšica umanji rizik investitora koji se odluče da novac ulože u neku startap ideju.


Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Nema komentara

Prijavite se za njuzleter Nove ekonomije.

Ova stranica je zaštićena sa reCAPTCHA i primenjuju se Google Politika privatnosti i Uslovi korišćenja usluge

Nema pravih poslovnih i životnih odluka bez dobrih informacija.
Vaša email adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.