Kako se upravlja državnom imovinom – JP Putevi Srbije

Milioni potrošeni, niko ne odgovara

Propusti i nezakonitosti u javnim nabavkama JP Putevi Srbije teški su skoro pola milijarde evra. Nekoliko dana posle objave izveštaja državne revizorske institucije, traže povećanje putarine. Ne samo da se poslovi dobijaju mimo pravila, po dogovorima, a ne po zakonima ove zemlje, nego se još na njima prave ekstraprofiti. To je slika kataklizme pravnog sistema zemlje. I može se izvesti zaključak koji je i važniji od trošenja novca, a to je da u ovoj zemlji nema ni tužilaštava ni sudova. Služe da pokriju korupciju

Novac za subvencije javnim preduzećima Putevi Srbije i Koridori Srbije, rebalansom budžeta za ovu godinu, povećan je sa 9,7 na čak 25 milijardi dinara. Ova sredstva se koriste za izdržavanje i izgradnju puteva, pa bi ovo trebalo da je dobra vest, jer se povećavaju ulaganja u infrastrukturu koja je kod nas i dalje prilično zapuštena. Međutim, kada se tome dodaju nalazi izveštaja Državne revizorske institucije o javnim nabavkama u JP Putevi Srbije za 2018. i 2019. godinu, onda stvari i ne izgledaju tako dobro. 

Inače su javne nabavke u Srbiji crna rupa u kojoj nestaje značajan deo javnog novca. Prema izveštaju DRI o poslovanju za 2019. godinu, utvrđene su nepravilnosti u visini od 2,82 milijarde dinara ili 9,7 odsto, „što znači da je svaki deseti dinar, u javnim nabavkama koje smo revidirali, nepravilno potrošen“. Revizija JP Putevi Srbije urađena je ove godine pa se nije našla u ovom izveštaju, ali da jeste stvari bi izgledale još mnogo lošije.

Naime, prema nalazima DRI, JP Putevi Srbije su skoro pola milijarde evra u toku 2018. i 2019. godine potrošili sa greškama i nepravilnostima u primeni ili uopšte preskačući Zakon o javnim nabavkama. Na primer, preduzeće uopšte nema dokumentaciju o tome kako je utvrđivalo procenjenu vrednost javnih nabavki u vrednosti od 7,18 milijardi dinara, što je važan korak u procesu nabavki koji obezbeđuje da se ne uzimaju prenaduvane ponude. 

Za 30 postupaka javnih nabavki u vrednosti od šest milijardi dinara nisu bili ispunjeni uslovi za pokretanje postupka, najčešće zato što te nabavke nije uopšte ni bilo u planu nabavki. Nabavke u vrednosti od čak četiri milijarde dinara naknadno su dodavane u plan nabavki i po pet meseci nakon što je javna nabavka obavljena. U JP Putevi su revizorima objasnili da je to rađeno zbog hitnosti i po nalogu osnivača, odnosno države, ali kako se navodi u izveštaju, ti razlozi za hitnost nisu dokumentovani.

Zatim, kod 22 javne nabavke u vrednosti od 4,6 milijardi dinara postupci i ugovori nisu urađeni po zakonu. Recimo, u planu nabavki stoji jedna stavka, a u tenderu druga. U preduzeću su objasnili da se ne radi o drugačijem predmetu nabavki, već o preciziranju istog predmeta nabavki, ali državni revizori ne prihvataju objašnjenje „jer se kod navedenih javnih nabavki radi o očigledno drugačijim predmetima javnih nabavki od onih koji su navedeni u Planu nabavki i Odluci o pokretanju postupka, sa drugačijim radovima i drugačijim deonicama puta na kojima se izvode radovi“.

Za oko dve milijarde dinara preduzeće je pokrenulo postupke javne nabavke sa drugačijim predmetom nabavke od nabavke koja je planirana.

Dalje, za posao vredan 1,3 milijardi dinara Putevi, iako je u ugovoru stajalo, nisu od ponuđača uzeli bankarsku garanciju za dobro izvršenje posla. Kod jednog posla od pet miliona dinara ne samo da nisu vratili neotvorenu ponudu koja je kasno dostavljena, već su je posle i prihvatili.

Zatim, ima slučajeva da članovi komisije nisu potpisali izjave o sukobu interesa, kao i da nisu prijavili Upravi za javne nabavke i DRI tender na kome su prihvatili ponudu za 120 miliona dinara skuplju od procenjene vrednosti radova, kao i da nisu imali dokumentaciju o tome kako su procenili vrednost tih radova.

Na kraju, u 2018. i 2019. godini radovi u vrednosti 51,38 milijardi dinara su sprovedeni bez raspisivanja tendera, što je neopravdano po mišljenju revizora. 

Naime, JP Putevi Srbije su preuzeli ugovor sa 24 preduzeća o održavanju puteva još iz 1992. Godine, u kome stoji da će se primenjivati dok se ne raspiše postupak javnih nabavki, koje Putevi od 2006. godine, kada su nastali, ne sprovode. Njihovo objašnjenje je da ne sprovode javne nabavke zato što nemaju para „za sveobuhvatno održavanje mreže državnih puteva, kako leti tako i zimi“ i zato što čekaju da se kategorišu državni putevi, za šta je potrebno snimiti sve putne pravce.

Osim toga, deo novca je potrošen na urgentne radove, ali ispostavilo se da oni nemaju propisanu dokumentaciju koja bi potvrdila da su ti radovi bili urgentni.

Šlag na tortu je što je DRI utvrdila da je direktor JP Putevi Srbije više od šest godina u v. d. stanju, što je protivzakonito i preporučio Nadzornom odboru da izabere direktora po zakonu. Ipak, ovo nije pitanje za preduzeće već za Vladu, koja već godinama održava v. d. stanje u javnim preduzećima.

U takvim okolnostima zanimljivo je videti koje vrednosti JP Putevi Srbije neguju, bar u svojim godišnjim izveštajima. Na vrhu su zakonitost u radu i vršenju usluga, kompetentnost, profesionalizam, etičnost i odgovornost, efikasnost i efektivnost.

Nekako baš u vreme kada je izveštaj o reviziji trošenja novca JP Putevi Srbije objavljen, v. d. direktora Zoran Drobnjak je najavio da će tražiti od Vlade poskupljenje putarina za pet do šest odsto. Inače, ove godine skoro ne postoji tranzitni saobraćaj koji je donosio značajna sredstva od putarina. Prema ranijoj izjavi Drobnjaka, do kraja avgusta je gubitak na putarinama bio 40 miliona evra.

Novi ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović je ocenio da „građane Srbije u ovom trenutku ne možemo da opterećujemo novim nametima. Smatramo da pre svega moramo da radimo na podizanju unutrašnje efikasnosti u javnim preduzećima“.

Istovremeno, odnosno u poslednje dve godine, JP Putevi Srbije napravili su gubitak od 28 milijardi dinara, odnosno više od 230 miliona evra. U prošloj godini gubitak je dostigao celih 16,8 milijardi dinara. U finansijskim izveštajima objašnjavaju da je gubitak posledica toga što se u bilansima preduzeća nalazi vrednost svih državnih puteva kojima upravljaju, pa stoga imaju ogroman trošak amortizacije. Putevi su u prošloj godini imali poslovne prihode od 33,5 milijardi dinara i rashode od 48,7 milijardi dinara, odnosno gubitak iz poslovanja od 15,25 milijardi dinara. 

Istovremeno troškovi amortizacije puteva su iznosili 10,7 milijardi dinara, pa bi čak i da nisu ni dinara dali za amortizaciju, bili u gubitku pet milijardi dinara. Treba reći i da su u prošloj godini 20 milijardi dinara dobili iz državne kase. Oko 10 milijardi su subvencije koje se knjiže kao poslovni prihodi i koriste se za održavanje puteva, a 10 milijardi su dugovi po inostranim kreditima za izgradnju puteva koje država otplaćuje umesto preduzeća. 

Ovakvih kredita država je od 2009. do sada otplatila u iznosu od 632 miliona evra. Oni se vode u bilansu Puteva kao obaveza prema državi, a još 2015. godine pokrenuta je inicijativa da država to pretvori u kapital preduzeća. S obzirom na to da je država 100 odsto vlasnik JP Putevi Srbije, to je ravno otpisu duga.

Ipak, jasno je i da prihodi od putarine ne pokrivaju ni blizu troškove održavanja puteva. U prošloj godini prihodi su iznosili 22,3 milijarde dinara, a održavanje 10 milijardi više. S druge strane, uporedne analize sa okolnim zemljama pokazuju da su naše putarine među skupljima u regionu. Dakle, sva je prilika, a i izveštaj DRI pokazuje, da ima dosta prostora za „povećanje unutrašnje efikasnosti“.

Inače, JP Putevi Srbije upravljaju državnom imovinom vrednom 523 milijarde dinara ili 4,5 milijardi evra. Kako upravljaju, pokazuje i podatak iz njihovog finansijskog izveštaja za 2019. godinu, da su na 100 dinara poslovnog prihoda ostvarili 45,5 dinara poslovnog gubitka.

Prema mišljenju Dragana Dobrašinovića iz Koalicije za nadzor javnih finansija, da ima države - tužilaštva i sudova - to bi bilo procesuirano.

„Izveštaj najvažnije državne institucije koja se bavi kontrolom trošenja javnih sredstava objavljen je pre više od mesec dana i bilo je dovoljno vremena do sada da se pokrenu procesi. Kod nas nema pravnih posledica, niti sankcija za zloupotrebe. Tamo se ne radi o malim, administrativnim greškama, već se radi o grubim kršenjima zakona. Radi se o skoro 500 miliona evra“, smatra on, dodajući da za razliku od pravnih, ekonomskih posledica ima. Prema njegovim rečima, jasno je da bi manje novca bilo potrošeno da je urađeno sve po zakonu. 

„To je tako i rađeno da bi neko zaradio. Cilj je da se istisne konkurencija i pošto im je komplikovano bilo da to rade kroz procedure javnih nabavki i tehničku dokumentaciju, pretpostavljajući da se time niko neće baviti, odlučili su da ne primenjuju zakon. A jasni su i strogo propisani izuzeci kada se ne primenjuje zakon o javnim nabavkama”, ističe Dobrašinović uz komentar da se i u postupcima javnih nabavki potiskuje konkurencija, dok se u slučajevima kada se postupak i ne sprovodi, konkurencija automatski briše.

„Nekoliko dana posle objavljivanja izveštaja, traže povećanje putarine. Od naših sredstava, jer dobijaju i pare iz budžeta, rade ovako i još preko traže još novca. I te subvencije se prelivaju poslovnim partnerima. Ne samo da se poslovi dobijaju mimo pravila, po dogovorima, a ne po zakonima ove zemlje, nego se još na njima prave ekstraprofiti. To je slika kataklizme pravnog sistema zemlje. I može se izvesti zaključak koji je i važniji od trošenja novca, a to je da u ovoj zemlji nema ni tužilaštava ni sudova. Služe da pokriju korupciju“, rezigniran je Dobrašinović.

Prema istraživanju Koalicije za nadzor nad javnim finansijama od 100 najvećih ugovora koje je država potpisala u okviru javno-privatnih partnerstava, javnih nabavki i međudržavnih sporazuma prošle godine u 72 nema konkurencije, odnosno nema drugog ponuđača. U narednih 19 su samo dve ponude, ali može se, ocenjuje Dobrašinović, pretpostaviti da je u dosta slučajeva reč o fiktivnim, simulovanim ponudama da se prikaže da ima konkurencije. Samo u devet ugovora ima tri i više ponuđača. 

U suzbijanju konkurencije veliku ulogu igraju međudržavni sporazumi.

“Međudržavni sporazumi direktno suspenduju konkurenciju i oni i služe da bi vrh vlasti direktno skapao poslove. Tako se ugovaraju ne samo poslovi već i krediti”, napominje naš sagovornik.

Gradnja puteva u Srbiji iz godine u godinu postaje sve skuplja, a Danijel Dašić, građevinski inženjer, ističe da nije problem samo u zaobilaženju javnih nabavki već i da je problem što je deo troškova potpuno neopravdan. On podseća na izveštaj komisije za izgradnju istočnog kraka Koridora 10 gde je nađeno da je uplaćeno 24 miliona evra, ali ne zna se za šta. Kasnije je taj izveštaj netragom nestao.

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Nema komentara