Usvajanje zajedničkog budžeta i drugi izazovi

Tri evropske krize

Ove jeseni je Evropska unija pored borbe sa novim talasom virusa, zapala u teškoće na tri fronta: usvajanje budžeta za period od 2021. do 2027. godine dovedeno je u pitanje zbog veta Mađarske i Poljske; pregovori sa Velikom Britanijom o trgovinskom sporazumu zapali su u cajtnot; povrh svega, Bugarska je vetom blokirala početak pregovora o članstvu Severne Makedonije 

Za funkcionisanje EU ključno je usvajanje sedmogodišnjeg budžeta u visini od 1.074 milijarde evra, koji treba da se usvoji u paketu sa fondom od 750 milijardi evra za saniranje posledica krize uzrokovane kovidom. Na maratonskom samitu lidera EU u julu usaglašen je okvir budžeta, ali je ostalo nejasno pitanje uslovljavanja isplata iz budžeta poštovanjem „vladavine prava“. Kako bi izbegao neuspeh samita, u najboljem maniru briselskih političara, usvojena je nedovoljno precizna formulacija koju su obe suprotstavljene strane tumačile kao „pobedu“. 

Zbog čitavog niza pitanja Mađarska i Poljska su već duže vreme na meti liberalnih medija i političara. Njima se zamera odnos prema migrantima, LBGT populaciji, stanje u medijima, pritisci na pravosuđe i drugo.  Evropska komisija i Evropski parlament su više puta pokretali postupke protiv tih država po članu 7 ugovora o osnivanju EU, međutim da bi se članici EU uvele sankcije zbog nepoštovanja vladavine prava, potrebno je obezbediti jednoglasnost u Evropskom savetu, ne računajući članicu o kojoj se odlučuje. U situaciji kada Mađarska i Poljska jedna drugoj „drže leđa“ u Evropskom savetu, uvođenje sankcija predviđenih članom 7 je nemoguće. 

Zato što ne može efikasno da se primeni član 7, kritičari mađarskih i poljskih vlasti insistiraju na „kažnjavanju“ preko budžeta. Lideri te dve države se plaše da bi se uslovljavanje isplata vladavinom prava (zlo)upotrebljavalo i da bi služilo za mešanje u njihove unutrašnje stvari, suprotno evropskim ugovorima.  

Šok sa vetom

Posle julskog samita, budžet se dugo usaglašavao sa Evropskim parlamentom. To nije išlo nimalo lako, jer su poslanici posebno bili nezadovoljni smanjivanjem programa kao što su Horizont i Erazmus. Sa parlamentom je dogovorena formulacija oko vladavina prava, po kojoj Evropska komisija može da blokira isplate članicama ako smatra da postoje problemi oko vladavine prava. O tome bi poslednju reč dao Evropski savet, gde bi se odlučivalo kvalifikovanom većinom, odnosno bez mogućnosti ulaganja veta.

Mađarska i Poljska to nisu htele da prihvate pa su uložile veto i time iznenadile evropske političare, koji do kraja nisu verovali da će dve države koje dobijaju najviše sredstava iz budžeta blokirati njegovo usvajanje. Da situacija bude još nezgodnija, ne postoji alternativni „plan B“, pa je nastupila potpuna blokada usvajanja budžeta, bez jasnog rešenja na vidiku. 

Stvari nisu nimalo jednostavne; lideri Mađarske i Poljske koriste veoma oštru retoriku, tvrdeći da ih nedovoljno jasni kriterijumi „vladavine prava“ podsećaju na vreme kada su bili pod kontrolom SSSR-a. Očekivati da druga strana popusti tek je iluzorno; holandski premijer Rute je kategoričan da neće dozvoliti nikakvo razvodnjavanje, Finska isto ima tvrd stav, kao i Evropski parlament.

Julski (truli) kompromis sa neodređenom formulacijom oko vladavine prava je došao na naplatu. Da postoji veće poverenje između evropskih političara, stvar bi možda legla sa određenim garancijama Mađarskoj i Poljskoj da neće biti zloupotreba tog mehanizma. Postoji i teoretska mogućnost da se kriza prevaziđe posebnim dogovorom 25 članica, mimo zvaničnih organa Unije, što se desilo kada je Velika Britanija uložila veto za fond za saniranje dužničke krize u Grčkoj. Međutim, taj put je dugotrajan i komplikovan; u tom slučaju bi se praktično formirala neka nova EU bez Mađarske i Poljske.

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Nema komentara

Prijavite se za njuzleter Nove ekonomije.

Ova stranica je zaštićena sa reCAPTCHA i primenjuju se Google Politika privatnosti i Uslovi korišćenja usluge

Nema pravih poslovnih i životnih odluka bez dobrih informacija.
Vaša email adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.