Rebalans sa četiri milijarde evra deficita

Troškovi bez objašnjenja

Izdaci države zbog korone bili su manji od planiranih, pad privrede će umesto tri odsto biti jedan odsto, stigli su neplanirani porezi na dobit, odlaganje poreza tražilo je znatno manje preduzeća od planiranog, a deficit je uz sve to veći za 850 miliona evra od aprilskog rebalansa. Kako to, logično je pitanje. Država ne daje logičan odgovor

Drugi po redu rebalans budžeta otkrio je prave razmere problema koje je izazvala ekonomska kriza usled virusa; loš znak je što je deficit dostigao iznos od 483 milijarde dinara, što predstavlja povećanje od 850 miliona evra u odnosu na aprilski rebalans.

Vlada je pokušala da dodatno povećanje rashoda u odnosu na prvi rebalans obrazloži sa pomoći koja je data privatnicima u visini po 18.000 dinara po zaposlenom za juli i avgust. To objašnjenje ne drži vodu, pošto se za državnu pomoć prijavilo manje privrednih subjekata nego što je očekivano; tako je umesto 168 milijardi dinara poreza i doprinosa, odloženo samo 97 milijardi, što je ostavilo „višak“ od čak 70 milijardi dinara. Za direktnu pomoć dato je ukupno 130 milijardi dinara, umesto predviđenih 129 milijardi, što je zanemarljiva razlika, hotelijerima je dato još dve milijarde dinara. Pored toga, država je predvidela da će preduzeća koristiti moratorijum na isplatu poreza na dobit, ali se to nije desilo - porez na dobit biće za 24 milijarde dinara veći nego što se očekivalo u aprilu. Državi ide u prilog i što će pad društvenog proizvoda ove godine biti 1% umesto 3% koliko je bilo prvobitno predviđeno. 

Ali i pored svih tih povoljnih okolnosti u odnosu na prvi rebalans, deficit će na kraju biti za četvrtinu veći od aprilske procene. To ukazuje da postoje ozbiljni problemi, koji Vlada prikriva preteranim optimizmom.

Upozorenja Fiskalnog saveta

Fiskalni savet se kritički izjasnio oko rebalansa, a jedna od ključnih primedaba je sve manja transparentnost u prikazivanju rashoda. Nema objašnjenja kako će se koristiti pozajmice (povećavaju se za 150 miliona evra), niti za dodatnih 100 miliona evra Kancelariji za javna ulaganja kao ni dodatnih 100 miliona evra za odbranu. Nema objašnjenja ni za subvenciju u avio-saobraćaju od 4,2 milijarde dinara, niti subvencije od 4,8 milijardi dinara za elektroenergetiku (u skupštinskoj raspravi je precizirano da će ta sredstva biti uložena u aerodrom u Trebinju, odnosno EPS-u, ali zašto to nije napisano u zakonu?).

U izveštaju Fiskalnog saveta se ukazuje da su strukturne slabosti države i neracionalne mere ekonomske politike (posebno podela po 100 evra svim građanima) dovele do ogromnog povećanja deficita budžeta. Naš deficit od 8,8% BDP-a biće iznad proseka država Centralne i Istočne Evrope od 7,5%. Javni dug će na kraju godine biti 60%, što po Fiskalnom savetu predstavlja krajnju granicu, jer su troškovi zaduživanja mnogo veći nego kod razvijenih država. 

Savet predlaže uzdržanost prilikom planiranja budžeta za narednu godinu, uz odustajanje od povećanja plata u javnom sektoru, osim eventualno za rast od 2% koji bi pratio inflaciju, kao i maksimalni deficit od 2% BDP.

Analiza Fiskalnog saveta očigledno nije prijala vlastima; to se videlo po vrlo nepriličnim kritikama na račun tog tela prilikom skupštinske rasprave. Nesporno je da je FS nešto konzervativniji u projekcijama od Vlade, ali to je i njegova uloga i nije razlog za omalovažavanje od strane poslanika većine. Iako je predsednik Vučić „pomilovao“ FS sa pohvalama za stručnost u jednom od svojih TV nastupa, ostao je gorak utisak o diletantizmu i voluntarizmu vladajuće stranke, koja u nedostatku parlamentarne opozicije u svakome ko izrazi kritiku traži neprijatelja. 

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Nema komentara