Kako čitati poruke EU i šta s tim treba da radi opozicija

Izgubljeni u prevodu

Pokornost se kod nas brka sa saradljivošću, tj. kooperativnošću. Razlika između saradnje i pokornosti je u stepenu zrelosti učesnika i u njihovom preuzimanju lične slobode i lične odgovornosti za svoje odluke i ponašanje. Od EU predstavnika se često čuje da je izbor integracija naša odluka. Nas niko ne sili da se priključimo

Nisam političar. Nisam čak ni politikolog ili sociolog. Povrh toga, već 14 godina ne živim u Srbiji. Pa ipak, čini mi se da, upravo zato što imam dugogodišnje iskustvo saživota sa ljudima iz dve različite kulture, eksjugoslovenske/srbijanske i holandske, tj. na osnovu ta dva referentna kadra ili perspektive, kao i na osnovu mog stručnog iskustva (psiholog u kliničkoj praksi), mislim da mogu da dam nekoliko sugestija koje se tiču postizanja boljeg međusobnog razumevanja sa zvaničnicima EU i njihove veće zainteresovanosti da nam se pomogne. 

Ideje koje ću izneti su čisto hipotetičke, jer lično nisam upoznala nijednog predstavnika EU u komunikaciji sa Srbijom. Moje pretpostavke se baziraju na uvidima u kulturološke razlike između „nas i njih“, posebno kada se radi o načinu komunikacije i manirima kako se pristupa rešavanju sporova i rešavanju problema u jednoj, a kako u drugoj kulturi, kao i kako te razlike i pogrešna iščitavanja poruka, mogu dovesti do zastoja i nesporazuma u komunikaciji i saradnji.  

Pošto cenim praktičnost i upotrebnu vrednost pisanija, u ovom tekstu ću izneti neke, po meni, uvrežene zablude u javnom diskursu koje se tiču EU i (verovatno) predstavnika EU u našoj zemlji, njihovih namera, misije, agende i sl., i pokušaću da ih osvetlim iz jedne različite perspektive. Nadam se da će to uneti malo više svetla i jasnoće u ovaj zamršen problem. 

U ovom broju „Nove ekonomije“, baviću se zabludama i uzrocima međusobnog nerazumevanja. U sledećem tekstu/broju, fokusiraću se na praktične ideje kako da se poboljša komunikacija i saradnja sa EU.

Pođimo od zabluda, njihovih uzroka i posledica:

Zabluda br. 1: EU podržava Vučića jer će on da im „isporuči“ Kosovo i zato opozicija nema šanse. Drugim rečima: EU je stalo samo do Kosova, a vrednosti civilnog društva ih ne zanimaju. Ili malo emocionalnije: EU je baš briga za nas „obične smrtnike“ u Srbiji i naš kvalitet života. Oni su hladni i bezdušni i gledaju isključivo svoje interese. 

U našoj javnosti se ovakav zaključak izvodi na osnovu suzdržanog ponašanja i odmerenih, diplomatskih fraza koje koriste zvaničnici EU. 

Moje životno i profesionalno iskustvo u Holandiji mi govori da su Holanđani daleko od neosetljivih, neemotivnih, neempatičnih ili hladnih ljudi. Takođe, nisu niti slepi niti glupi i odlično (u proseku dosta bolje od nas, jer to uče i neguju tokom socijalizacije/vaspitanja) analiziraju i tumače motive i ponašanje drugih ljudi. 

Oveća razlika između „njih“ i „nas“ je u tome koliko pokazujemo emocije, tj koliko smo ekspresivni. Ili još preciznije i izrazitije, koliko otvoreno pokazujemo tzv. negativne emocije, a posebno ljutnju, neprijateljstvo i neslaganje. Holanđani su mnogo (ali baš mnogo) rezervisaniji i uvijeniji u iskazivanju kritike i neslaganja. Neslaganja često izražavaju uvijeno, kroz šalu ili „diplomatski“. Ako ih zaista naljutite ili povredite, vrlo često neće reći ništa. Ali neka vas to ne zavara. Zapamtiće vam to za sva vremena i svakako će se „setiti“ da vam to „napomenu“ ili „uzvrate pravom merom“ u za njih pravom trenutku. 

Sa druge strane, ako ste fer, a posebno ako ste ugroženi i treba vam pomoć, iskustvo mi govori da su Holanđani u proseku vrlo empatični i da hoće da pomognu i po stepenu darežljivosti ili požrtvovanosti se ne razlikuju mnogo od nas. 

Kod nas postoji uverenje da je inat specifičnost našeg naroda. Što se inata tiče, meni se čini da ga Holanđani imaju još više od nas. Ako želite da postignete neki cilj, onda je uvek bolje da pokušate prijateljski da se sporazumete. Naime, ako Holanđani nešto ne trpe, onda su to pretnje i prisile. Na to će se do srži uvrediti i (pošto su suzdržani) možda vam neće odmah „odbrusiti“ (kao što mi to volimo), ali će se svakako zainatiti. Vratiće vam sigurno, kad tad. Sećanja na uvrede i prevare oni „čuvaju u naftalinu“. 

Jedan poznat primer vezan za nas su dešavanja u Srebrenici i prisustvo holandskih trupa tokom ovih dešavanja. To je u Holandiji u javnosti još uvek nekakav „trn u oku“, ma kako da je davno „zaboden“. 

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Nema komentara