Two Rivers

Održivo poslovanje i izveštavanje – zalog zajedničke budućnosti

Da li smo svesni koliko naše aktivnosti utiču na društvo, životnu sredinu i uopšte na kapacitet našeg prirodnog i društvenog okruženja da iste uslove pruži budućim generacijama? Da li takvi uticaji imaju veći efekat ako se radi o kompanijama, a ne o pojedincima? 

Većina nas suočena je sa problemima kao što su klimatske promene, zagađenje vazduha, gubitak biodiverziteta, pa u određenoj meri i aktuelnom pandemijom, počinje da uviđa značaj naših aktivnosti i uticaja koje one mogu prouzrokovati. Imajući u vidu značaj koji privreda i industrijski razvoj mogu da imaju, Evropski parlament je u decembru 2014. godine usvojio Direktivu (br. 2014/95/EU) o nefinansijskom izveštavanju. Ova direktiva obavezuje sve kompanije, odnosno, subjekte od javnog interesa koji imaju više od 500 zaposlenih da pored finansijskog objavljuju i ovaj nefinansijski izveštaj koji, pre svega, sadrži informacije o ekološkim pitanjima, brizi o zaposlenima, poštovanju ljudskih prava i borbi protiv korupcije.

Srbija je ovu direktivu implementirala u domaće zakonodavstvo u okviru novog Zakon o računovodstvu. Ovaj zakon obavezuje sva privredna društva koja imaju preko 500 zaposlenih i posluju u Srbiji da u 2021. godini objave nefinansijske izveštaje za prethodnu, odnosno, 2020. godinu. Osim mogućnosti da se na sveobuhvatan način sagledaju svi mogući uticaji na prirodno i društveno okruženje, nefinansijsko izveštavanje (ili kako se još naziva izveštavanje o održivosti ili izveštavanje o korporativnoj odgovornosti) sa sobom nosi i još čitav niz benefita.

Tako na primer, transparentnost kompanije u vezi sa ekološkim, ekonomskim i socijalnim uticajem njenih poslovnih aktivnosti je ključno za stvaranje uverenja kod drugih da kompanija ozbiljno razmišlja o održivosti. Naravno, ovo može, ili tačnije često utiče na reputaciju i povećanje kredibiliteta koje kompanija ima u poslovnoj zajednici ili široj javnosti. Da se ne radi o dodatnom administrativnom nametu koji ima i finansijski trošak govori činjenica da ovakvi izveštaji samoj kompaniji mogu da ukažu gde može da ostvari uštede u slučaju da primeni principe održivosti. Takođe, u svetlu pojačane svesti i brige za naše okruženje koje postoji kod zaposlenih ovi izveštaji mogu da se koriste i za interno informisanje zaposlenih o merama koje njihova kompanija preduzima u cilju održivosti. 

Ovo pomaže u stvaranju lojalnosti i veće angažovanosti zaposlenih, jer znaju da njihova kompanija vodi računa o opštem boljitku, pa su svesni i da njihovi individualni napori kao zaposlenih pomažu u opštem cilju. Tome u prilog govori i istraživanje (konsultanti EY i Univerzitet u Bostonu, 2013. godina) da je više od 30% firmi koje su izveštavale o održivosti detektovalo povećanu lojalnost zaposlenih upravo kao posledicu  objavljivanja izveštaja.

Izveštavanje je proces koji se stalno ponavlja i pomaže nam da učimo kroz rad. Tako, nisu sve mere održivosti podjednako efikasne. Izveštavanje može pomoći da se otkrije koje mere su efikasne, a koje ne. Na kraju, ali ništa manje bitno, kredibilno javno izveštavanje povećava poverenje kod zainteresovanih strana i investitora. Prema izveštaju KPMG-a iz 2017. The Road Ahead koji se bavi izveštavanjem o korporativnoj odgovornosti 60% od skoro 5.000 najvećih svetskih kompanija uključuje podatke o korporativnoj odgovornosti u svoje godišnje finansijske izveštaje. To sugeriše da investitori očekuju da će ove informacije biti dostupne. To nije iznenađujuće ako se uzme u obzir da investicije kod kojih se vodi računa o pitanjima zaštite životne sredine, socijalne politike i načina upravljanja sada predstavljaju jedan na svaka četiri dolara uložena u SAD, a na globalnom nivou vrede skoro 23 biliona dolara. 

Uvođenje obaveze nefinansijskog izveštavanja važno je i zbog toga što je u skladu sa Ciljevima održivog razvoja SDG (u direktnoj vezi sa potciljem 12.6.) koji kažu da bi države trebalo da podstiču velike i transnacionalne kompanije da integrišu održive prakse u poslovanje i uključe informacije o održivosti u svoje izveštavanje. Sa druge strane kako praćenje napretka prema ciljevima održivosti širom sveta postaje sve važnije, sve više postaje neophodno upućivanje na SDG ciljeve prilikom nefinansijskog izveštavanja, jer ovi ciljevi odražavaju globalni konsenzus oko najbitnijih stvari sa kojima se suočava čovečanstvo i služe kao kompas ka održivoj budućnosti (trenutna zastupljenost SDG ciljeva u okviru nefinansijskog izveštavanja prikazana je na grafikonu). U Srbiji ova vrsta izveštavanja tek počinje te imamo priliku da svi zajedno utičemo na to kako će ono izgledati. Dobar pravac bio bi upravo integrisanje SGD ciljeva u izveštavanje o održivosti. 

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Nema komentara