Fenomeni

Revolucija Mame Dalton

Šta je najpametnije što može da uradi čovek kad mu do guše dođu stres, nervoza, buka, štroka (...) Beograda? Da se iseli odatle i da napravi neki samoodrživi biznis u takozvanoj provinciji, gde vladaju humaniji uslovi života na svim nivoima? Može, ovako to izgleda

Sa idejom da ode i sama stvori mesto gde nema stresa i ništa ne mora, skućila se Jelena Obradović, otvorivši Eko-hostel Branch u selu Bukovik, na obroncima Bukulje na koju se nadovezuje Aranđelovac. Specifičnost tog imanja je volonterski rad kojim gosti plaćaju jedan obrok dnevno i noćenje, premda to nije jedini oblik razmene usluga i sredstava plaćanja, pa neko ostavi i sliku ili kakav drugi rad „neprocenjive vrednosti“. U ugostiteljskoj ponudi su artistički zanati, pored šetnje i čistog vazduha. Da li će tmuran decembarski dan dati pravi tonalitet ugođaja? 

Stižemo oko podne, kad se otvara kafić u okviru objekta. Letnja se bašta snuždila zbog neprijateljskih vremenskih prilika, ali stolovi i sedišta od paleta i dalje su nalik skulpturama. Ambijent obiluje optimističkim porukama ispisanim na engleskom. Dvospratna kuća sa gostinjskim sobama još je zatvorena jer magla stvara utisak da se još nije razdanilo, niti će, bar ne uskoro. 

Konobarica Džuli petlja oko vatre, što u meni, neukoj po tom pitanju, izaziva eksplicitno divljenje. „S tim se rađaš“, ona lakonski objašnjava svoje umeće i prelazi na tumačenje koncepta hostela. „Ovo je spontana komuna žena koje rade ’muške’ poslove, pa nas pridošlice često pitaju – a gde su vam ’gospodini’ da iscepaju drva ili nešto poprave. Mi se onda pravimo da ne čujemo pitanje“, smeje se Džuli već iznoseći narudžbine. Razgledamo specifičnosti enterijera – drvene drevne kutlače za kiselo mleko, instalaciju od grane breze i šarene krpare, preslicu iz čije vune treperi sijalica... „A zašto su vam prozori kao puškarnice“, radoznalost će jednom stvarno da me ubije, možda baš iz tog uskog, a dubokog otvora.

„E, pa ovo je nekad bio noćni klub gde su bile angažovane Ruskinje“, to sad već kaže Jelena koja kao da se ušunjala u razgovor. Otud i čudan naziv hostela, kao pokušaj održavanja tradicije sa prethodnim Ranchom, ali uz neznatne izmene, kako se dobija glasovni oblik engleske reči za laki obrok.

Gramatički korektno „branch“ je zapravo grana, što odgovara suštini ugostiteljskog objekta, isprva zamišljenog kao okupljalište konjičkih turista. Jer, malo niže je Konjički klub Arađelovac, Jelenino prvenče u svetu turizma, kao udruženje građana. I taj klub funkcioniše po principu volontiranja, pa se o Alisi, Lisi, Gospođici Klari, Smokiju, Hafu... brinu dobrovoljci mlađeg uzrasta. Maženje konja ostavljamo za kasnije, zabavljeni rakijom i vatrom što se zalaufala.

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Nema komentara