Šta poznati ekonomisti predviđaju za 2021. godinu

Transparentno, a ne nasumično odlučivanje

Svetska privreda je u 2020. godini, usled pandemije COVID-19, doživela pad od oko 4,3%, što predstavlja najdublju recesiju u jednoj godini još od Velike depresije. Pad privrede je u velikoj meri uzrokovan faktorima na strani ponude, usled primene rigoroznih epidemioloških mera. Ekspanzivnim merama monetarne i fiskalne politike, države su reagovale kako bi očuvale proizvodne kapacitete i sprečile ili makar odložile veći rast nezaposlenosti i pad dohodaka. 

U 2020. godini i privrede zemalja EU su ostvarile pad od 7,4%, pri čemu je u zemljama Centralne i Istočne Evrope (CIE) prosečan pad bio nešto manji i iznosio 5,8%, dok je u zemljama Zapadnog Balkana pad privrede bio veći i iznosio u proseku oko 8%. Recesija nije zaobišla ni Srbiju, koja je u 2020. godini ostvarila pad privrede od 1,5-2%, koji je značajan, ali ipak osetno manji u odnosu na druge evropske zemlje, što se može objasniti sa dva faktora. Prvo, učešće sektora najteže pogođenih pandemijom (turizam, saobraćaj, proizvodnja automobila i drugih trajnih potrošnih dobara) u privredi Srbije je manje nego što je to slučaj u većini drugih evropskih država, dok je učešće sektora koji se bave proizvodnjom dobara i usluga za kojima tražnja nije znatno pala (poljoprivreda, prehrambena industrija, komunalne delatnosti) veće. 

U slučaju da je struktura privrede Srbije bila slična prosečnoj privrednoj strukturi u Evropi, pad BDP-a Srbije u 2020. godini bi verovatno iznosio oko 4%. Ipak, i taj rezultat bi bio nešto povoljniji od proseka EU, CIE i Zapadnog Balkana, što se može objasniti činjenicom da je privreda Srbije u period pandemije ušla sa visokim stopama rasta, koji je u prvom kvartalu tekuće godine iznosio preko 5%. 

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Nema komentara