Već dva meseca državu potresa čitav niz afera, kojima je od samog početka vlast dala izuzetan značaj. Klupko je počelo da se odmotava hapšenjem bande navijača Partizana sa Velјom Nevolјom na čelu. Da to hapšenje nikome ne bi promaklo, upregnuta je sva propagandna mašinerija vlasti; danima su građani bombardovani bombastičnim tekstovima po tabloidima, uz fotografije snajperskih pušaka koje je, navodno, trebalo da koriste za ubistvo predsednika.

Usledila je afera „prisluškivanja“ predsednika Vučića – saopšteno je da su prisluškivana čak 1.572 njegova razgovora sa 26 različitih osoba (posle je taj broj povećan na preko 2.000). Počela je i prava šarada sa privođenjem na informativni razgovor uz lisice i policijske kamere potpuno marginalnih osoba kao što su Aca Bosanac, Tijana Ajfon ili Mimi Oro. „Ozbilјniji“ igrači kao što su Dijana Hrkalović, Miloš Tomić, Slaviša Kokeza ili Vladimir Vuletić, imali su nešto bolјi tretman, bez lisica i ponižavanja uz kamere. 

Inače, pozivanje na razgovor u svojstvu „građanina“ uz primenu metoda prinude i kamere je zloupotreba policijskih ovlašćenja, pošto ih niko (u tom trenutku) ne tereti ni za jedno delo. Usput su Vuletić i Hrkalovićeva napravili sprdnju oko poligrafa, pošto su prihvatili da se podvrgnu omilјenoj metodi dokazivanja našeg predsednika, ali su iz medicinskih razloga bili odbijeni.

Kako je vreme prolazilo, težište akcije se pomeralo. U trenutku slanja ovog teksta u štampu više se ne pominje likvidacija Vučića, prisluškivanje je nekako stavlјeno u drugi plan (trenutno je samo jedan bivši viši policijski funkcioner u pritvoru), da bi se na kraju otvorila nova afera o navodnim malverzacijama Kokeze na carini u visini od 640 miliona evra. Tu se izgleda preteralo, pa je lično Vučić morao da „ispravlјa“ svoje tabloide tvrdnjom da se radi o neuporedivo manjim iznosima;  verovatno je shvatio da mu ne ide u prilog da njegov (bivši?) prijatelј Kokeza „ukrade“ više nego što se u tim istim tabloidima pripisuje Đilasu.

Utisak je da se Vučić žestoko preigrao sa prisluškivanjem i da nije sasvim siguran šta će dalјe. Za njegovu reputaciju izgleda poražavajuće da redovno komunicira sa čak 26 osoba koje su pod „merama“ uz odobrenje suda. To je izjavio lično Aleksandar Vulin, ministar policije, očigledno ne shvatajući da tim podatkom ugrožava i reputaciju svog šefa. Policija, inače, mora dobro da obrazloži razloge za prisluškivanje. 

Ako se afera nastavi sudskim gonjenjem odgovornih funkcionera policije, isplivaće imena tih lica, a možda i sadržaji razgovora – Vučić je već „upozoren“ kada je objavlјena beleška o prisluškivanju Miše Vacića, marginalnog, ali ipak nepoželјnog sagovornika za šefa države. Rasplet afere „prisluškivanje“ lako bi mogao da ima i negativne međunarodne reperkusije, jer bi diskreditovao Vučića u očima stranih sagovornika. 

U trenutku kada je ostvario možda svoj najveći realni uspeh sa nabavkom vakcina, Vučić je ovim skandalima sam zadao autogol. Za njega ne postoji dobar izlaz iz ovih afera; njegovi najbliži saradnici i kućni  prijatelјi su upleteni, a pritom se sa svih strana obelodanjuje sve očiglednija ogromna korupcija u redovima vladajuće stranke. 

Ne postoji samo „objektivna odgovornost“ Nebojše Stefanovića, kako je Vučić javno rekao, za propuste u policiji, nego i odgovornost njega samog. Ako je Stefanović odgovoran za rad Dijane Hrkalović i drugih policijskih funkcionera, sam Vučić je lično odgovoran za Stefanovića i za Kokezu, kao i za galopirajuću korupciju i loše odnose unutar vladajuće garniture.

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Nema komentara