Nova tura državne pomoći, iste greške

Skupo zajmiš, pa rasipaš

Sad se na osnovu poslovanja u 2020. može videti koja preduzeća su stvarno ugrožena krizom, a koja nisu. Neprimereno je da se svi poreski obveznici zadužuju da bi se finansirale apoteke, preduzeća za dostavu hrane i drugi koji dobro posluju. Vanredna pomoć stanovništvu takođe bi trebalo da se usmerava samo ka socijalno ugroženim grupama, onima koji su zbog krize ostali bez posla, penzionerima sa nižim primanjima, studentima i slično, a ne svima

Početak marta označio je i početak prijavljivanja firmi za novu, treću po redu rundu državne pomoći privredi zbog gubitaka nastalih od epidemije korona virusa. Novi paket pomoći predviđa tri puta po polovinu minimalne zarade za preduzeća nezavisno od njihove veličine (od mikro do velikih firmi) i to počev od 8. aprila (za mart), nastavljajući se još u maju i junu ove godine.

Prema podacima Ministarstva finansija, u ovim firmama radi oko 1,5 miliona zaposlenih, a uslov za dobijanje ove pomoći je, slično kao i prethodnih puta, zabrana otpuštanja više od 10 odsto zaposlenih u tri meseca nakon primanja poslednje rate pomoći, kao i zabrana isplata dividendi.

Osim ove generalne pomoći svim firmama, zaposleni u ugostiteljstvu, turističkim, rentakar agencijama i hotelijerstvu, dobiće i jednu celu minimalnu zaradu, a gradski hoteli će ponovo dobiti po 350 evra po individualnom ležaju, odnosno 150 evra po smeštajnoj jedinici. Takođe, drumski prevoznici dobiće 600 evra po autobusu na period od šest meseci.

I kao što je pred izbore 2020. podeljeno po 100 evra svakom punoletnom građaninu koji je hteo da uzme pare (a uzelo ih je više od šest miliona ljudi), tako će, uprkos upozorenjima praktično svih relevantnih stručnjaka u zemlji, i pred izbore na proleće 2022. biti podeljeno po 60 evra svim punoletnim građanima (30 u maju i 30 u novembru), a penzioneri će dobiti još 50 evra povrh ovih 60.

Šta je novo ovog puta? Najpre, pomoć će dobiti i građani sa Kosova i Metohije (naravno, ne svi, nego oni „prave“ nacionalnosti) i to po 100 evra svaki, uključujući tu i decu, za razliku od dece u Srbiji koja opet neće dobiti ni dinara. Ujedno, svaki nezaposleni na KiM će preko ovih 100 dobiti još 100 evra, a nezaposlenima u Srbiji je izgleda malko lakše nego nezaposlenima na KiM, pa će uz „regularnih“ 60 evra dobiti još 60.

Konačno, u asistiranom monologu na RTS-u 18. marta, predsednik Vučić je dodao da će i oko 3.000 muzičara koji nisu registrovani u APR (verovatno) dobiti dva minimalca. 

Ukupno, opet prema podacima Ministarstva finansija, treći paket pomoći vredeće nešto više od dve milijarde evra.

Opet i kome treba i kome ne treba

Svi sagovornici Nove ekonomije - i profesori sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dejan Šoškić i Milojko Arsić, kao i glavni ekonomista Fiskalnog saveta Danko Brčerević - saglasni su da je dobro što država ponovo pomaže privredi. Uprkos očekivanjima od prošle godine, korona virus i dalje drži celu planetu u „šahu“ i ne dozvoljava privredi da uobičajeno posluje.

Ipak, ni ovaj, kao ni prethodni paket pomoći ne uzima u obzir fakat da nisu svi segmenti privrede i stanovništva podjednako pogođeni kovid-krizom i da će mnogo ljudi bez ikakve potrebe dobiti pomoć i to od novca koji dolazi iz zaduživanja. 

„Dobro je da se ciljano pomaže pojedinim ugroženim sektorima (ugostiteljstvo, turizam), ali nije dobro da su opstale linearne mere dostupne svima bez ikakvih dokaza da su primaoci takve pomoći zaista ostali bez dohodaka, ili sa bitno umanjenim dohocima tokom pandemije i zbog nje“, kaže za Novu ekonomiju nekadašnji guverner Narodne banke Dejan Šoškić, napominjući da nije dobro što se ove mere uopšte nisu videle u budžetu za 2021, pa to znači da je moguće da će se javni dug dodatno podići u odnosu na prethodne prognoze. 

I zbilja, iako je bilo jasno da će privredi biti potrebno još „vetra u jedra“, krajem prošle godine, kada je usvajan budžet za 2021, ove mere uopšte nisu bile predviđene najvažnijim zakonom. Zbog ovoga će biti neophodno napraviti bar jedan rebalans budžeta tokom ove godine, a ujedno i planirani deficit budžeta od 3,3 odsto automatski pada u vodu. Dodatni problem pravi, prema mišljenjima stručnjaka, i previše optimistički planirana stopa rasta od šest odsto. Ujedno, prema ovako (optimistički) projektovanom rastu BDP predviđa se i javni dug.

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Nema komentara