Kacušika Hokusai, japanski slikar

Život između oskudice i bogatstva

„Kad bi mi nebo dalo samo još deset godina, samo još pet godina, tada bih mogao da postanem pravi, istinski slikar“, bile su poslednje reči Hokusaija na samrtnoj postelji. Imao je 89 godina i više od 30.000 radova.

Hokusai je rođen u Edu (današnji Tokio) 1760. godine. Otac mu je bio brusilac ogledala za šogune, a prema rečima samog slikara, majka njegova bila je potomak jednog od sledbenika gospodara Kire. Hokusai je poznat pod više od trideset imena, a jedno od najpoznatijih je Kacušika, koje potiče od naziva dela grada gde je rođen. Zato što je bio najstariji sin, nosio je i ime Tokitaro („prvorođeni sin“). Među poslednjim imenima bilo je Gakio Rojin Manji što znači „Starac lud za umetnošću“. To ime nalazi se na njegovoj nadgrobnoj ploči.

Imena i stilove Hokusai je menjao. Običaj je bio da učenik koji to svojim radom zasluži može da preuzme ime svog učitelja ili škole u kojoj uči, što je slikar više puta koristio. Ipak, menjanje učitelja i stilova dovelo je do toga da je u jednom periodu umetnik morao da se odrekne svoje ljubavi i profesije pa, zarađujući za goli život, pređe u ulične prodavce sitnica kao što su kalendari. Srećom, posle teškog vremena siromaštva, slikaru se otvorila prilika da popravi svoje finansije. Dobio je narudžbinu koja ga je tokom noći učinila dobrostojećim i srećnim, odlučnim da se potpuno posveti stvaranju. 

Hokusaijeva karijera imala je velike uspone i padove, nije se jednom našao na pragu propasti. Ipak, njegova je umetnost išla isključivo uzlaznom putanjom, prateći osnove japanske slikarske tradicije (koja je bila odraz kulture ove daleke zemlje) gde je balans imao poseban značaj, ali prihvatajući i elemente kineske i evropske umetnosti.

Hokusai je počeo da crta još kao dečak, kada je imao šest godina. Kada je napunio trinaest, počeo je šegrtovanje kod jednog gravera gde je učio štampanje knjiga sa drvenih ploča. Na sklonost prema knjigama i njegovo kasnije opredeljenje za ilustraciju, pored ovog zanata, imalo je uticaja i to što je, kako se priča, radio u mladosti u službi čuvara biblioteke.

Godine 1778. Hokusai ulazi u studio vrlo poznatog slikara Kacukave Šunšoa koji je radio estampe (drvoreze u boji). Brzo je napredovao u radionici okrenutoj predstavama kabuki glumaca i gejši. Međutim, odatle biva izbačen jer je izneverio stroga pravila koja su se u radovima morala poštovati. U novom stilu, on je uradio poster za prodavnicu slika. To je video učenik Šunšoa i pred mladićem izgrdio vlasnika radnje što prihvata loš rad, a poster pocepao. Mnogo decenija kasnije, umetnik je prijatelju priznao: „Da me Šunšoa nije uvredio, nikad ne bih postao dobar tehnički crtač.“

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Nema komentara