Bezgotovinska plaćanja u Srbiji

Ide li keš u treš?

Iako je prelazak na različite oblike digitalnih plaćanja u svetu pa i u Srbiji stvar višegodišnjeg trenda, izvesno je pandemija ubrzala tranziciju ka većem korišćenju kartica, mobilnih telefona i ostalih instrumenata bezgotovinskih plaćanja, čemu svedoče i podaci Narodne banke Srbije

Tradicionalno naklonjeno upotrebi gotovine, domaće tržište okreće se bezgotovinskim vidovima plaćanja zbog potrebe za inovacijama, ali i delom zbog svojevremenih sumnji da se korona virus može preneti preko novčanica i kovanica. Te i slične slutnje širene su tokom prošlog proleća i koliko god osnovane, odgovarale su velikim kartičarskim i „finteh“ kompanijama. Korona i „inovativni sjaj“ pogurali su razvoj digitalnih valuta i novčanika, aplikacija elektronskog bankarstva i samih platnih kartica. I naše tržište je, nesporno, deo te priče.

Mnogo informacija o stanju bezgotovinskog društva i razvoju digitalnih plaćanja pruža godišnji pregled podataka u vezi sa pružanjem platnih usluga i izdavanjem elektronskog novca, koji je krajem zime objavila Narodna banka Srbije. Dokument se odnosi na 2020. i 2019. godinu i vrši poređenje usluga po broju i vrednosti, pružajući dobar prikaz razvoja bezgotovinskih plaćanja u prethodne dve godine. 

Budućnost je mobilna

Gotovo sve platne usluge beleže rast, a ističu se bezgotovinska plaćanja. O njihovoj ekspanziji govori najpre korisnička baza – broj korisnika elektronskog bankarstva (aplikacije za računar) bio je za gotovo 15%, a mobilnog bankarstva (aplikacije za mobilni telefon) za 27% veći na kraju 2020. godine nego na kraju 2019. Oba ova instrumenta su popularna i inovativna no, ipak, mobilne aplikacije prednjače. To potvrđuje podatak da je u Srbiji, u pomenutom periodu, aplikaciju mobilnog bankarstva instaliralo novih 451.000 građana, kao i osam hiljada pravnih lica i preduzetnika. 

Poslovni sektor daleko više koristi elektronsko bankarstvo, u brojkama njih 289.000, što je dvadeset šest hiljada kompanija više nego na kraju 2019. godine. Ipak, iako je apsolutni rast broja korisnika elektronskog bankarstva među kompanijama veći, pomenutih osam hiljada predstavljaju rast od 21,3% za razliku od porasta broja korisnika elektronskog bankarstva od 9,7%. To je jasna implikacija da se i u korporativnom sektoru fokus premešta na mobilne uređaje. 

Rast poverenja u ovaj način plaćanja ne dokazuje samo povećanje korisničke baze, već i broj transakcija. Tokom prethodne godine izvršeno je preko 50% plaćanja putem mobilnog bankarstva više nego tokom 2019. a elektronskog četiri odsto više, što takođe ukazuje na dominaciju mobilnih aplikacija. Ona i ne čudi, imajući u vidu rastuću funkcionalnost korisničkih aplikacija. Kao najnoviji prilog tome poslužiće usluga e-Plati koju na inicijativu Narodne banke Srbije i Kancelarije za IT i elektronsku upravu razvijaju poslovne banke, a služi da olakša korišćenje javnih usluga i ukine potrebu za papirnim potvrdama o uplatama na račune Uprave za trezor. Kako će se ova funkcionalnost, po prirodi stvari, najbolje pokazati u mobilnim aplikacijama, može se očekivati da će dalji rast njihove popularnosti da se nastavi.

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Nema komentara