Dizajn

Najhladnija bela boja

Površine premazane belom bojom reflektuju više svetlosti od površina premazanih ostalim bojama, pa samim tim i bivaju hladnije.

Tokom vremena razvijeno je više različitih belih boja sa karakteristikom da dodatno hlade reflektujuću sunčevu svetlost i to u većem procentu, koje u svom sastavu koriste staklo, teflon, a najčešće titan-oksid. Jedini nedostatak titanijum-oksida je taj što apsorbuje ultraljubičastu i ljubičastu svetlost istovremeno, što ostavlja malo prostora za napredovanje.

Naučnici koji se bave istraživanjem materijala rade na proizvodnji nove vrste superbele boje koja će reflektovati skoro sva dolazeća zračenja sa Sunca. 

Imajući u vidu budućnost prilikom projektovanja gradova, moramo stalno misliti kako će se neki objekti, zgrade, kompleksi ponašati u budućnosti, kako će se snaći. Zasigurno znamo da će svet postati topliji i urbaniji, susrećemo se sa meteorološkim promenama koje nisu bile ovako intenzivne u poslednjih 50 godina, kiše su sve obimnije, vetrovi sve jači, toplotna opterećenja sve veća. Sve to dovodi do puno oštećenja i promena u infrastrukturi, konstrukcijama objekata, pa i samim fasadama. U cilju pronalaženja rešenja moramo korak po korak doći do odgovora koja mogu da se nose sa ovim problemima. 

UNStudio i Monopol Colors stvorili su izuzetno reflektujuću belu boju koja može smanjiti količinu toplote koju zgrade upijaju. Ne samo što reflektuje preko 95% sunčeve svetlosti, ova boja u isto vreme i hladi površinu na koju se nanosi. 

Ograničavajući količinu svetlosti, a samim tim i toplotu koju zgrada upija, ovako tretirana fasada smanjuje potrebu za klimatizacijom, objekat premazan ovom bojom ostaje klimatizovan, tačnije ne zagreva se, dešava se da čak bude hladniji u odnosu na svoju okolinu, što znatno doprinosi njenom rashlađivanju i pospešivanju lokalne mikroklime. Ne samo što može pomoći u rashlađivanju zgrada, nova boja može da spreči i pregrevanje spoljašnjih elektroenergetskih sistema.

Tehnološki, ova boja je kompatibilna sa proizvodnim procesom komercijalne boje, a troškovi mogu biti čak i manji. U bliskoj budućnosti bi se sa njom mogle ostvariti potencijalne prednosti hlađenja, jer modifikacije koje se predlažu spadaju u mogućnosti industrije boja i premaza. Sada je ključno postići pouzdanost boje, kako bi bila održiva u dugoročnim primenama na otvorenom.

Najhladnija bela može da odbije 95,5% sunčeve svetlosti, što je bolje od mnogih drugih boja koje su napravljene u tu svrhu, njen premaz je 2,5 puta jači nego standardni poliesterski premaz, to je čini perfektnom zaštitom za metalne fasade, a vek trajanja joj je najmanje 40 godina. Sve su to atributi za postizanje dva osnovna cilja: smanjenje urbanog toplotnog koeficijenta sa jedne strane, a sa druge strane čini zgrade mnogo otpornijim i dugotrajnijim, što sve zajedno doprinosi većoj održivosti.

Najhladnija bela čini zgrade otpornijim, a može drastično smanjiti gradski toplotni koeficijent. Za budućnost treba nam više ovakve „naučne fantastike“ da bismo pomogli planeti, treba nam arhitektura koja nije više samo „zelena“. Arhitektura ima veliki uticaj na to kako formiramo svoje okruženje, ona mora da sarađuje sa drugim industrijama da bi se razvila tehnologija koja će podržati globalne napore da se uravnoteži upotreba energije i stvore zdraviji gradovi.

Novim arhitektonskim projektima upravo nedostaje ovakva tehnologija koja bi bila jednostavna ali napredna, društvena ali i naučna, koja bi omogućila da na merljiv način doprinesemo jednom od trenutno najhitnijih pitanja, klimatskoj krizi. 

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Nema komentara

Prijavite se za njuzleter Nove ekonomije.

Ova stranica je zaštićena sa reCAPTCHA i primenjuju se Google Politika privatnosti i Uslovi korišćenja usluge

Nema pravih poslovnih i životnih odluka bez dobrih informacija.
Vaša email adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.