Mogu li Srbiju da razviju strane investicije

Domaće investicije su temelj države

Treba se nadati da će jednom doći vreme kritičkog patriotizma koji će zameniti i žestoko potisnuti nezdravo preovlađujuće apologetsko rodoljupstvo. U međuvremenu će ova vlast forsirati strana ulaganja i potiskivati domaće investicije. Proći će dosta vremena dok se ne utvrde i dobro izmere pravi efekti ovakve politike

Srbija je zemlja neobičnih i egzotičnih fenomena, pa možda neće iznenaditi ako se obznani da ona i u mehanici privrednog rasta ispoljava neobične i drugde nezamislive dinamičke osobenosti. Srbija je zemlja sa domaćom akumulacijom koja se već par decenija kreće oko nule, a nije mali broj godina u kojima se ovaj toliko važan makroekonomski agregat spušta u domen negativnih vrednosti. 

Ovdašnja javnost nije svesna da još nismo izišli iz duge i guste senke našeg socijalističkog nasleđa. Nije poznat slučaj ijedne zemlje, sa mogućim izuzetkom nekih kolonija,  koja je svoj uspešan ili čak bilo kakav dugoročniji razvoj zasnovala na tuđoj akumulaciji. Dugoročno posmatrano, nezdrav odnos prema sopstvenoj domaćoj štednji put je u razvojnu stagnaciju i civilizacijsko zaostajanje u jednom dinamičnom međunarodnom okruženju. Razvoj bez vlastite akumulacije predstavlja svojevrstan strateški otkaz, čamac bez krme i vesala, tiganj bez drške.

Aritmetika akumulacije u privredi Srbije

Da se akumulacija u Srbiji godinama kreće oko nultog nivoa, jeste propozicija koja zahteva rigorozan dokaz. Analitičara ne smeju zavarati kratkoročna makroekonomska kolebanja, budući da se ona međusobno kompenzuju i da pozitivna štednja u jednoj, biva redovno poravnata negativnom akumulacijom u narednim godinama. Pravi i pouzdan obračun akumulacije mora da obuhvati duže intervale – nekih desetak godina ili više. Posmatrana  u tom sklopu, domaća akumulacija pokazuje se kao praktično nepostojeća. Ispravan način obračuna stope akumulacije, definisane kao učešće akumulacije u BDP-u, polazi od stope investicija opredeljene kao učešće investicija u fiksne fondove u BDP-u. U ovakvim opštim razmatranjima ulaganja u zalihe mogu se zanemariti zahvaljujući malom obimu i odsustvu vidnijeg trenda u  njihovom učešću u BDP-u.

U poslednjih desetak godina, a i ranije, stopa investicija u fiksne fondove kretala se na nivoima od nešto ispod 20%. Jedan od važnijih razloga ovako niske stope investicija bilo je malo učešće javnih investicija (magistralna infrastruktura, zdravstvo, školstvo, zaštita čovekove sredine...) budući da se približno kretalo na nivou od svega 3.5%, dok se u uporedivim tranzicionim zemljama iz našeg međunarodnog okruženja dizalo na nekih 5% pa i više. Ako se kao reprezentativan prosek za našu stopu investicija uzme 20%, od toga treba oduzeti stopu amortizacije, koja se zbog temeljnih analitičkih razloga ne da tačno proceniti, ali za koju se konvencionalno i generalno prihvataju procene od 15% BDP-a, dolazi se do  stope neto investicija od 5%. Od ove stope treba oduzeti učešće deficita spoljnotrgovinskog bilansa u BDP-u jer je to mera resursa koji su se u našu privredu ulili spolja i bilansno ne mogu ući u obračun sopstvene akumulacije. 

To učešće je, dakako, variralo iz godine u godinu, ali se njegov tipičan prosek aproksimativno da proceniti na razini od oko 6%. Kad se to oduzme od onih 5%, koliko otprilike iznosi stopa neto investicija, dolazi se do prethodno naglašenog nultog nivoa ili čak do negativne vrednosti za taj ključni makroekonomski parametar. Time je aritmetički dokazana propozicija o faktičkom odsustvu domaće (neto) akumulacije. Naravno, bruto akumulacija je daleko iznad nule, ali je u nas njena dominantna, pa i iscrpljujuća komponenta amortizacija, koja ne generiše rast proizvodnih kapaciteta, nego samo omogućava njihovo održavanje na zatečenom nivou.

Strane direktne investicije kao „izlaz“ iz razvojnog ćorsokaka

Nema toga kome ne bode oči silna reklama i svojevrsna halabuka oko stranih direktnih investicija (SDI). Ljudi iz najvišeg političkog vrha ove zemlje neprestano ih najavljuju i objavljuju, a predsednik Republike gotovo da ne propušta nijednu, kad dođe vreme njihovog puštanja u redovan rad. 

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Komentari (1)

  • Socrat

    Na žalost, nama se i celokupna ekonomska strategija zasniva isključivo na stranim direktnim investicijama i to je ono što u kontinuitetu radi i ova vlast, kao i sve prethodne. Nepovoljan položaj naših privrednika u odnosu na strane, sistematsko uništavanje domaće privrede, nedovoljni podsticaji domaćoj proizvodnji i poljoprivredi. Slažem se da su SDI naravno neophodne, ali samo u meri zdrave konkurencije i u jednakim uslovima za strane i domaće ulagače. Mašinska industrija je devastirana, onemogućen razvoj poljoprivrede zbog tzv slobodnog tržišta, jedino što je u razvoju je sektor informacionih tehnologija, ali samo zbog toga što je država tu imala najmanje upliva! Na žalost, u ovoj Srbiji jedini kontinuitet imaju političari koji su apsolutno operisani od ekonomije

Prijavite se za njuzleter Nove ekonomije.

Ova stranica je zaštićena sa reCAPTCHA i primenjuju se Google Politika privatnosti i Uslovi korišćenja usluge

Nema pravih poslovnih i životnih odluka bez dobrih informacija.
Vaša email adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.