Žan Luj Falkoni, ambasador Francuske u Srbiji

Reforme na terenu tek treba da se završe

Moje prethodno iskustvo u evropskim institucijama pokazuje da se primetno ubrzanje procesa može dogoditi čim dođe do vidljivog napretka u oblastima slobode štampe, poštovanja pluralizma, pravde, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala

„Stigao sam u Srbiju u septembru 2019, nekoliko sedmica nakon posete predsednika Emanuela Makrona Beogradu. Bila je to prva poseta tog nivoa nakon 18 godina i posete Žaka Širaka 2001, što odražava nivo ponovnog angažovanja Francuske u Srbiji i u regionu. Stoga je moj najvažniji cilj bio da iskoristim izvrsnu dinamiku pokrenutu tom posetom i da učinim da ona traje. Lično interesovanje koje predsednik Makron pokazuje za Srbiju i koje je iskazano prilikom nekoliko bilateralnih sastanaka sa predsednikom Vučićem, jula 2020. i februara 2021, taj mi zadatak olakšava“, sumira prve dve godine rada u Srbiji Žan Luj Falkoni, ambasador Francuske u Srbiji. Na pitanje Nove ekonomije koliko su realni izgledi da francuski predsednik poseti Srbiju ponovo krajem ove godine, ambasador odgovara: „Izgledi nisu nerealni. Međutim, ova poseta će biti uslovljena njegovim obavezama.“

Vaš prioritet je pomoć Srbiji u evropskim integracijama. Poslednje poglavlje Srbija je otvorila pre dve godine. Šta treba uraditi da se ubrza aktivnost za napredovanje Srbije ka članstvu u EU? 

Zaista, poslednje otvaranje poglavlja datira iz decembra 2019. godine. Na međuvladinoj konferenciji 22. juna 2021. godine, uprkos snažnoj posvećenosti Srbije novoj pristupnoj metodologiji, države članice EU nisu postigle dogovor o otvaranju novog klastera.

Srpske vlasti su izvršile važne reforme, na primer u oblasti energetike, a  pozdravljam i to što je ustavna reforma koja se odnosi na nezavisno pravosuđe vraćena na dnevni red. U pogledu upravljanja granicama, treba podvući i to da je sporazum sa Fronteksom sada operativan. Takođe su preduzete i važne inicijative na polju zaštite životne sredine, što je za pohvalu, iako još čekaju implementaciju.

Ipak, proces evropskih integracija ostaje zahtevan u svim oblastima, posebno u onima koje zovu fundamentalnim, „osnovama“, odnosno vrednostima koje podržava Evropska unija. Pravna država je u središtu evropskog projekta i iz nje proizlazi čitav sistem njenog delovanja. Od kraja 2020, posle onoga što bih nazvao „belom godinom“ za reforme u Srbiji, u ovoj oblasti se čini napor i želim da naglasim da je dijalog sa srpskim vlastima redovan.

Te reforme, međutim, tek treba da budu završene i sprovedene „na terenu“. Moje prethodno iskustvo u evropskim institucijama pokazuje da se primetno ubrzanje procesa može dogoditi čim dođe do vidljivog napretka u oblastima slobode štampe, poštovanja pluralizma, pravde, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala.

Francuska će predsedavati EU od januara 2022. godine. Kakva će biti pozicija Srbije i drugih zemalja Balkana u planovima Francuske kao predsedavajuće članice, naročito kad je reč o odnosima Beograda i Prištine i daljim EU integracijama Srbije?

Francusko predsedavanje Savetu Evropske unije ima za ključne reči: obnovu, moć i pripadnost. Zapadni Balkan, naš najbliži sused će imati svoje mesto. S jedne strane, jer je to jedini region za koji je pridruživanje EU na dnevnom redu; sa druge, jer se Francuska ponovo angažovala u regionu, u skladu sa strateškim dokumentom koji je usvojen na najvišem nivou 2019. godine.

Francuska podržava efektivno otvaranje pregovora sa Severnom Makedonijom i sa Albanijom. Ohrabrujemo Srbiju da nastavi sa reformama u oblasti pravne države i da obezbedi da se sledeći izbori održe pod najpravednijim mogućim uslovima.

Naravno, traženje kompromisnog rešenja između Beograda i Prištine ostaje među prioritetima, nezavisno i od francuskog predsedavanja. Francuska je angažovala svoju diplomatiju, u koordinaciji sa Nemačkom, kao podršku dijalogu koji je između Beograda i Prištine kome je Evropska unija fasilitator. To je težak zadatak, ali apsolutno neophodan kako bi se obezbedila održiva stabilnost regiona.

Trgovinska razmena Srbije i Francuske znatno je povećana nakon stupanja na snagu Prelaznog  trgovinskog sporazuma 2010. Kakvi su trendovi u obimu uvoza i izvoza i strukturi razmene?

U 2020. godini trgovinska razmena između Francuske i Srbije dostigla je 1,06 milijardi evra, uz prilično uravnotežen udeo uvoza srpskih proizvoda u Francusku i izvoza francuskih proizvoda u Srbiju. Oni su se više nego udvostručili od 2010. godine, kada je prelazni trgovinski sporazum između Evropske unije i Srbije stupio na snagu. Pandemija kovida 19 blago je uticala na našu trgovinsku razmenu, za 3,4% je bila manja u odnosu na 2019. godinu, ali sa vrlo pozitivnim trendom u drugoj polovini godine u odnosu na prvu polovinu, što je obećavajuće.

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Nema komentara

Prijavite se za njuzleter Nove ekonomije.

Ova stranica je zaštićena sa reCAPTCHA i primenjuju se Google Politika privatnosti i Uslovi korišćenja usluge

Nema pravih poslovnih i životnih odluka bez dobrih informacija.
Vaša email adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.