Moda

Panama šešir

Panama šešir je ikona Paname. Postoji više od 100 godina.

Uprkos činjenici da ovaj šešir nosi naziv jedne male srednjoameričke drzave, Paname, panamski šešir nema nikakve veze sa njom.

Američki predsednik Teodor Ruzvelt nosio je panama šešir po povratku iz Paname 1906. godine, tokom koje je posetio izgradnju Panamskog kanala. Tako je ovaj šešir zapravo dobio svoje ime. Čitav tim američkih graditelja nosio je panamske šešire ponosno nakon povratka sa izgradnje Panamskog kanala kao simbol uspešnog učestvovanja u tom građevinskom poduhvatu. U južnoameričkom svetu ovaj šešir je poznat kao „sombrero de paja toquilla“ ili samo „slamnati šešir“, a prava domovina mu je u Ekvadoru, u gradiću Pile na zapadu zemlje. Poznavaoci kažu da su tamo ispleteni najkvalitetniji i najudobniji šeširi na svetu.

Ovi šeširi su globalno postali poznati kao „panamski šeširi“ zbog masovnog izvoza iz Ekvadora u Panamu tokom 19. veka, koje su organizovali trgovac Manuel Alfaro Gonzales i njegova supruga tokom izgradnje, već pomenutog, Panamskog kanala. Panama je bila mesto međunarodne trgovine, odatle se južnoamerička roba izvozila u zemlje Azije, Evrope, Severne Amerike. Šeširi nisu bili izuzetak. Alfarova ideja imala je trenutni uspeh, a slamnati šešir je postao vrlo moderan i popularan. Međutim, dodeljeno mu je ime mesta kupovine, a ne mesta proizvodnje. Tako je svet dobio „panamu“.

Kasnije, glamurozni stil 1940-ih ustoličio je ovaj šešir kao ikonu stila. Tokom istorije ljudi iz svih sfera života, uključujući predsednike, umetnike i političare, nosili su ove panamske „kape“: Hemfri Bogart, Orson Vels, Gari Kuper, Vinston Čerčil, Hari Truman, Pol Njuman, kao i poznate ličnosti današnjice poput Džonija Depa, Madone, Monike Beluči, Havijera Bardema i mnogih drugih.

Panamske šešire ručno tkaju u Ekvadoru majstori iz gradova Kuenca i Montekristi. Kvalitet šešira zavisi od dve stvari - kvaliteta slame i kvaliteta tkanja. Slama se bere od palminih vlakana i važnije od izbora i vrste drveta sa kojeg se vlakna uzimaju jeste da budu što sličnija jedno drugom svojom debljinom i dužinom. Drugi po važnosti su kvalitet i gustoća tkanja po kvadratnom santimetru. Što je veća gustina, to je bolji kvalitet. Šeširi se najčešće dele na Montecistro Fino i Montecristo Superfino (najbolji i još bolji). Najkvalitetnije „paname“ imaju oko dve hiljade tkanja po kvadratnom santimetru, ali to su retke serije koje basnoslovno koštaju jer pravljenje takvog jednog šešira traje mesecima. Za regularno i udobno nošenje dovoljno je 300 ili 400 tkanja i takav jedan komad košta oko 100 američkih dolara, što je potpuno prihvatljivo za taj kvalitet. Materijal za tkanje panama šešira je izdržljiv, elastičan i mekan, za razliku od običnih slamnatih šešira. Da biste proverili da li je šešir pravi, urolajte ga i on se neće prelomiti, već će se vratiti u svoj prethodni oblik. 

Uprkos jednostavnosti ovog proizvoda, postoji veliki broj panama šešira. Svaka vrsta dobro se slaže sa određenim stilom. Neki su manje, neki više popularni.

Stil panamskog šešira određuju dve osnovne karakteristike – oblik i veličina oboda i „krune“. 

Tri najčešća stila panama šešira

Fedora panamski šešir

Fedora stil bio je poznat tokom 1940-ih, budući da je to bio šešir izbora u raznim klasičnim filmovima, uključujući „Kazablanku“ i „Ostrvo Largo“. Ostao je do danas najpopularnija vrsta, mada je tokom vremena stekao razne sopstvene varijacije.

Optimo panamski šešir

Optimo je klasičan panamski stil šešira. Stekao je popularnost među britanskim putnicima i iseljenicima koji su putovali po tropskim zemljama poput Indije, Malezije i Hongkonga. Čak i danas, optimo stil je popularniji u Velikoj Britaniji nego u Americi.

Monte Carlo panama šešir

Ovo je najklasičniji stil panama šešira, nosio ga je Klark Gejbl u legendarnom filmu „Prohujalo sa vihorom“. Čarlton Heston nosio je verziju sa širokim obodom u svojoj ulozi vlasnika južnoameričke plantaže u Goloj džungli.

Panama šešir nije samo šešir, to je umetnost. Umetnici malog sela Las Lagunas, u kantonu Montecristi, pletu slamu u geometrijske dezene. Kao i pahulje, ne postoje dve iste, svaki šešir je unikat za sebe. 

Tradicionalno tkane ekvadorske slamnate šešire Unesko je 6. decembra 2012. godine proglasio nematerijalnom kulturnom baštinom.

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Nema komentara

Prijavite se za njuzleter Nove ekonomije.

Ova stranica je zaštićena sa reCAPTCHA i primenjuju se Google Politika privatnosti i Uslovi korišćenja usluge

Nema pravih poslovnih i životnih odluka bez dobrih informacija.
Vaša email adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.