Kolumna Bogdana Petrović

Gde nestadoše evropski posrednici?

Igrom slučaja, u roku od samo par dana, dve misije evropskih „posrednika“ u Beogradu doživele su potpuni debakl.

Miroslav Lajčak se kiselio tri dana u Prištini pre nego što je došao u Beograd, u nadi da će da pokrene „dijalog“ koji je praktično mrtav od kada je Alјbin Kurti preuzeo vlast u Prištini. Ali umesto da donese „darove“ i bude pohvalјen od domaćina za napore, Lajčak se proveo kao bos po trnju. Ispostavilo se da dolazi u trenutku kada je istekao jedan od „sporazuma“ sa „prištinskom administracijom“ kojim je omogućeno kretanje vozila sa srpskim tablicama. Očigledno frustrirani usled nezavidnog položaja u kome se objektivno nalaze, albanska strana je rešila da udari po pitanju koje je za Srbe bolno, pa je uvela „reciprocitet“ i dovela na administrativne prelaze specijalnu jedinicu policije koja je počela da skida naše tablice.

Posrednik očigledno nije imao ništa da poruči Vučiću, pa je posle sastanka bez ikakve izjave medijima praktično pobegao iz Beograda, gde je trebalo da ostane dva dana. Lajčak je naprasno odustao od sastanka sa nevladinim sektorom, lјudima koji bez imalo zazora prihvataju sve zamisli iz Brisela, bilo smislene bilo besmislene.

Nekoliko dana pre toga, i misija evroparlamentaraca doživela je fijasko; ovog puta ih je vlast srdačno primila, ali su ih „otkačili“ oni koji su ih zvali, Dragan Đilas i njemu bliske stranke.

Sastanak su već na početku, prvog dana rada, napustili upravo Đilas i njegovi sateliti. Ni sledeći dan nije prošao mnogo bolјe za posrednike; razgovor je kasnio sat i po, pa je prekinut, da bi nekako bo nastavlјen, ali bez rezultata. Posrednici su otišli a da niko iole relevantan od opozicije nije prihvatio taj dokument.

Neuspeh tih misija pokazuje svu nemoć evropske politike. Klјučni argument koji su do sada evropski posrednici koristili na Balkanu bio je jednostavan: uradite sve što vam kažemo, a onda će vam evropska perspektiva biti zagarantovana, bićete na pravom putu u najbolјi od svih svetova. Ali kako se tokom vremena ispostavilo, taj put je slepa ulica – EU je očigledno zatvorena za dalјe proširenje, bar u narednoj deceniji. Makedonija je promenila čak i ime, a da nije ni formalno otvorila pregovore o priklјučenju. Ni „prištinske vlasti“ nisu bolјe prošle; prihvatile su veliki broj raznih zahteva iz Brisela u cilјu dobijanja bezviznog režima; kao što znamo, EU nije ispunila svoj deo pogodbe.

Vučić može samo da plače što je potpisao „Briselske sporazume“ i da javno ponavlјa kao pokvarena ploča koliko je „hilјada dana“ prošlo a da nije formirana Zajednica srpskih opština. Tako je uostalom izgledalo njegovo lice kada se obratio javnosti posle incidenta sa tablicama.

EU je uspela sama da potroši sve poluge „meke moći“ na Balkanu – pošto nije u stanju ni da ispuni najbanalnija obećanja. 

Poruku da od Brisela ništa dobro ne mogu da očekuju valјda će da shvati i srpska opozicija. Brisel ne može, a pitanje je da li i želi, da u Srbiji vlast primora na makedonski i crnogorski scenario uvođenja opozicije u vladu pre izbora (i još niz drugih ustupaka). Tužno je konstatovati da je sva opozicija jedino bila saglasna u nezadovolјstvu posrednicima, da bi već u prvim nastupima posle kraha dijaloga pokazali sve međusobne surevnjivosti i sukobe. Za uspeh u političkoj borbi protiv Vučića potrebno je mnogo više političke veštine, mnogo manje ličnih sujeta, a, nadamo se, i mnogo manje uzdanja da će posrednici rešiti unutrašnje političke probleme.

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Nema komentara

Prijavite se za njuzleter Nove ekonomije.

Ova stranica je zaštićena sa reCAPTCHA i primenjuju se Google Politika privatnosti i Uslovi korišćenja usluge

Nema pravih poslovnih i životnih odluka bez dobrih informacija.
Vaša email adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.