Kina, širenje uticaja u svetu i unutrašnji problemi

Meka moć i kriza nekretnina

U poslednje vreme Ši Đinping je počeo da „obuzdava“ najmoćnije kapitaliste u Kini. Samo u proteklih godinu dana u Kini je doneto više od 100 različitih mera, propisa i regulatornih odluka kojima je uspostavlјena kontrola nad privatnim sektorom. Regulatorna tela su izrekla kazne teške po više milijardi evra u cilјu „obuzdavanja“ dominacije kompanijama kao što je Alibaba. Dug kompanije Evergrande iznosi 2% BDP Kine

Finansijska tržišta sa velikom pažnjom prate probleme sa likvidnošću kinske građevinske korporacije Evergrande. Dug te kompanije iznosi preko 305 milijardi dolara (oko 2% BDP Kine); od toga oko 80 milijardi dolara su dugovi bankama i finansijskim investitorima (20 milijardi dolara Evergrande je dužan investitorima izvan Kine). Najviše se duguje kupcima nekretnina; više od milion Kineza je dalo avans kako bi došli do krova nad glavom. Evergrande inače nije najveća građevinska kompanija, već zauzima drugo mesto.

Podaci o poslovanju Evergrandea su na prvi pogled impresivni: trenutno grade oko 1,4 miliona stambenih jedinica u 1.300 kompleksa u 280 gradova, upravlјaju zgradama u 2.800 kompleksa u 310 gradova, zapošlјavaju više od 200.000 radnika direktno, a indirektno oko 3,8 miliona. Evergrande je razgranao svoje poslovanje i u proizvodnju električnih automobila (neuspešno), zdravstvene usluge, robu široke potrošnje, TV i video produkciju, pa čak i zabavni park. Kompanija i njene obveznice se kotiraju na svim značajnim azijskim berzama.

U zapadnim medijima problemi sa likvidnošću Evergrandea dobili su veliku pažnju, pojedini komentatori upozoravaju da se potencijalno može dogoditi kineska varijanta „Liman bradersa“ (okidač svetske krize 2008. godine) s obzirom na pregrejano tržište stanogradnje. Da Kina ima vrlo visoke dugove za ekonomiju u razvoju upozorio je i najmoćniji centralni bankar na svetu, predsednik američkog FED-a Pauel.

Gvozdena ruka predsednika Šija

Kriza Evergrandea duboko je povezana sa političkim procesima koji se dešavaju u Kini. U proteklih osam godina Kinom čvrstom rukom upravlјa Ši Đinping koji obavlјa funkcije šefa partije, centralne vojne komisije i predsednika države. On je prekinuo pravilo postavlјeno posle smrti Mao Cedunga da klјučni čovek države može da bude na čelu samo dva petogodišnja mandata. Ši je veštom politikom neutralisao staru gardu i sve konkurente u rukovodstvu i tako omogućio praktično doživotni mandat (ako ga bude želeo).

Pod njegovim rukovodstvom Kina je počela da pokazuje zube na međunarodnom planu, pre svega borbenim ponašanjem u Južnokineskom moru, gde su zaposeli nenastanjene atole na kojima su izgradili baze. Kina tvrdi da joj pripadaju praktično sve vode Južnokinskog mora, pozivajući se na mapu nastalu posle Drugog svetskog rata.  Zbog toga su u toku sporovi i konfrontacije oko pomorske granice sa svim susedima, kao i sa Indijom oko granice na Himalajima (to su iskoristili Amerikanci koji su formirali saveze sa svim kineskim susedima uklјučujući i komunistički Vijetnam).

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Nema komentara

Prijavite se za njuzleter Nove ekonomije.

Ova stranica je zaštićena sa reCAPTCHA i primenjuju se Google Politika privatnosti i Uslovi korišćenja usluge

Nema pravih poslovnih i životnih odluka bez dobrih informacija.
Vaša email adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.