Konferencija „OKO za Državnu Pomoć“(Odgovorno, Korisno, Otvoreno)

Slab nadzor nad milijardama državne pomoći

Državna pomoć se u Srbiji intenzivno koristi, tokom 2019. godine je dostigla iznos od 940 miliona evra, ili dva odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), zbog čega je važno ceo proces učiniti transparentnijim. Pored normativnih dokumenata, treba ulagati i u kadrove koji će nadzirati i analizirati dodeljivanje državne pomoći, jer je njihov manjak prepoznat kao jedna od glavnih prepreka za unapređenje čitavog sistema, neki su od zaključaka konferencije „OKO za Državnu Pomoć“(Odgovorno, Korisno, Otvoreno).

Direktor Centra za visoke ekonomske studije (CEVES) Nemanja Šormaz je naveo da je svota novca koja je u proteklih deset godina izdvojena za državnu pomoć dovoljna za realizaciju svih ključnih kapitalnih projekata (puteva, obilaznica, TE „Nikola Tesla“) ili za rešavanje svih aktuelnih problema u oblasti životne sredine.

„Uključujući izgradnju 10.000 kilometara kanalizacione mreže, izgradnju 20 regionalnih deponija, uspostavljanje sistema za upravljanje otpadom, modernizacija EPS-a, revitalizaciju voznog parka GSP-a…“

NAJVIŠE ODLAZI NA DIREKTNE SUBVENCIJE 

„Državna pomoć je generalno zabranjena u Evropskoj uniji, ali naravno postoje izuzeci. To su pre svega opšti ekonomski interesi, rešavanje problema dugoročne nezaposlenosti ili, kao što smo videli tokom kovid-19 pandemije, pomoć tokom ekonomskih kriza“, kaže Šormaz.

U periodu od 2017. do 2019. godine oko 40 odsto državne pomoći otišlo je na direktne subvencije stranim investitorima ili poreske podsticaje domaćoj privredi, dodao je Šormaz.  

„Na drugom mestu, sa 16 odsto, jesu fid-in tarife za obnovljive izvore energije, 12 odsto su bile subvencije za Radio-televiziju Srbije, osam procenata poreske olakšice za zapošljavanje“, kazao je on.

Podaci za prošlu godinu će biti naknadno dostupni, ali se može pretpostaviti da će i oni biti izuzetno visoki, zbog količine novca koja je potrošena za saniranje kovid-krize. 

„Primetili smo intenzivnu orijentaciju (korišćenje) državne pomoći kao razvojnog alata. U intervjuima sa predstavnicima kompanija saznali smo da one vide državnu pomoć kao kompenzaciju za nedovoljno podsticajno i uređeno poslovno okruženje, ali i kao garanciju da će država biti razvojni partner, a ne prepreka“, kazao je Šormaz. 

Prema njegovim rečima, retko možemo znati koji su efekti državne pomoći, zato što Srbija nema definisane razvojne prioritete, sektorske strategije često nemaju kvantifikovane indikatore niti godišnje evaluacije, dok su integralni podaci dostupni tek krajem tekuće za prethodnu godinu.

„Mi retko zaista znamo, osim toga koliko je para otprilike gde otišlo, kakva je svrsishodnost te pomoći… Ne postoji nijedno objašnjenje kome su isplaćeni regionalni podsticaji, ko su primaoci. To je pojedinačno najznačajnija kategorija državne pomoći, od 200 do 250 miliona evra godišnje odlazi na nju. Ali se ta pomoć može usmeriti na sve regione, pa i na Beograd, jer ne postoji dokument koji procenjuje uticaj na (napredak) nerazvijenih regiona“, rekao je direktor CEVES-a.  

NAJRAZVIJENIJIM GRADOVIMA NAJVIŠE POMOĆI

Upravo zbog toga, polovina svog novca koje je Ministarstvo privrede dalo stranim ulagačima je otišlo u tri najveća grada u Srbiji, koji spadaju i u najrazvijenije sredine.

„Od deset najvećih individualnih pomoći, sedam je otišlo u (Beograd, Novi Sad i Niš). Od manje razvijenih opština, najveću pomoć je dobilo Prokuplje, s obzirom da je tamo Leoni uspostavljen. Svega 25 odsto sredstava je otišlo u najmanje razvijene opštine, koje su po platama ispod republičkog proseka“.

Preduslov za rešavanje ovih problema je da se objave svi podaci o dodeljenom novcu, uspostavljanje registra pomoći, koji je trebao da bude uspostavljen početkom ove godine, ali i početak kvartalnog objavljivanja zbirnih podataka. Za sve to, potrebno je da se ojačaju kapaciteti Komisije za kontrolu državne pomoći.

Kao primer nedovoljne pripremljenosti Komisije da prati i adekvatno dodeljuje državnu pomoć, Šormaz je naveo da je u njoj trenutno popunjeno dva od 11 analitičarskih pozicija, kao i da treba dalje raditi na obuci postojećih kadrova.

„Jasno je da dvoje ljudi ne može kvalitetno da analizira sve podatke“, zaključio je Šormaz.

NAPREDAK POSTOJI, PROBLEMI OSTAJU

Radmila Mihić, vođa tima na projektu EU „Podrška Komisiji za kontrolu državne pomoći“, navela je da napredak u radu Komisije za dodelu državne pomoći postoji, da je ostalo da se dovrši manji deo podzakonskih akata, ali da preduslov za njenu svrsishodnost ostaje definisanje strateških ciljeva. 

„Važno je kako je državna pomoć definisana, kome je upućena i kojim sredstvima se isplaćuje, a da bismo na to odgovorili moramo povećati kapacitet institucija, kako onih na lokalnom nivou tako i na republičkom nivou. Treba da razbijemo mit da je državna pomoć loša ili nepoželjna, ona je izvanredni razvojni instrument, ali treba ispuniti preduslove koji podrazumevaju dobro definisane strateške planove i ciljeve", kazala je Mihić.

Ona smatra i da naglasak u tom procesu ne treba da bude na Komisiji, već na davaocima državne pomoći, pošto od njih u najvećoj meri zavisi uspeh čitavog sistema državne pomoći.

Registar u kom bi bila popisana državna pomoć je u izradi dve i po godine i privodi se kraju, najavila je Mihić.

Izvršna direktorka Centra za evropske politike (CEP) Ranka Miljenović navodi da je ta organizacija civilnog društva pre dve i po godine ukazivali na probleme nezavisnosti u radu Komisije za kontrolu državne pomoći, da napredak u tom pitanju postoji, kao i da ključni problemi ostaju. 

„To pitanje se provlači od samog početka rada Komisije. Svi zaposleni su (na početku rada) pre toga radili u Ministarstvu finansija. Od 11 preporuka CEP-a i NALED-a, osam je u potpunosti prihvaćeno, pre svega u načinu izbora kadrova i finansijske odvojenosti od ministarstva, međutim i dalje ima preporuka koje nisu, a koje se pre svega tiču kapacitete Komisije“, dodala je Miljenović.

Ona je ocenila da dobri analitičari nemaju dovoljan podsticaj da se zaposle u Komisiji, zbog čega kreiranje javno-privatnih partnerstava može doprineti daljem unapređenju sistema.

„U protekle dve godine Komisija nije donela nijedno rešenje o zabrani dodele državne pomoći, a prema dostupnim podacima i dalje nije donela ni odluku o povraćaju nezakonite dodele državne pomoći... Nepostojanje krovnih planskih dokumenata znači da se subvencije određuju od sektora do sektora“, kazala je predstavnica CEP-a.

„OTVARANJE“ PODATAKA NIŠTA NE KOŠTA

Đorđe Krivokapić, profesor Fakulteta organizacionih nauka i suosnivač SHARE fondacije, kazao je da otvaranje podataka o dodeli državne pomoći nije u interesu samo EU integracija, već pre svega u interesu domaće javnosti koja treba da bude zainteresovana za to kako se troši budžetski novac.  

„Sistem (državne pomoći) je dosta kompleksan, na nivou planiranja i sprovođenja. Sređivanje i otvaranje podataka omogućilo bi da veliki broj poslova institucije distribuiraju i na akademsku zajednicu, civilni sektor, pa i poslovni sektor. To ništa ne košta, ali je na državi da to učini. Dobri i kvalitetni podaci bi svaku od ovih faza učinili jednostavnijim, da učimo iz istorije, vidimo da možda nismo uvek donosili najbolje odluke“, smatra Krivokapić.

Otvaranje podataka samo po sebi ne donosi rezultate bez institucija koje ulažu resurse i daju novo znanje i dalje dopunjuju resurse, dodao je Krivokapić. Dobri primeri su dostupni širom Evrope.

„Podaci ne moraju da se objavljuju na specijalizovanom portalu, može i periodično objavljivanje na Tviteru, ali se plašim da bi bez centralizovanog sistema to bilo nemoguće“, zaključio je Krivokapić.  

Konferenciju „OKO za Državnu Pomoć“ (Odgovorno, Korisno, Otvoreno) organizovali su Centar za visoke ekonomske studije (CEVES) i Nova ekonomija, uz podršku Ambasade Kraljevine Norveške u Beogradu i Balkanskog fonda za demokratiju Nemačkog Maršalovog fonda Sjedinjenih Država.


Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Nema komentara

Prijavite se za njuzleter Nove ekonomije.

Ova stranica je zaštićena sa reCAPTCHA i primenjuju se Google Politika privatnosti i Uslovi korišćenja usluge

Nema pravih poslovnih i životnih odluka bez dobrih informacija.
Vaša email adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.