Da li je moguća evolucija ka novoj ljudskoj vrsti?

„Zadovoljan čovek” protiv homo sapijensa

Knjige daju nova i šire stara znanja, ali time često i negiraju i preinačavaju ona koja smo imali, razarajući predrasude, stereotipe i prećutkivanja o značajnim ljudima i događajima

Već se i domaći mediji pune tekstovima i saznanjima koja se svode na jedno pitanje - mogu li svetski bogataši u (doglednoj) budućnosti da kupe duži život. Ili čak – besmrtnost. Baš u jutro kada započinjem ove redove, eto koincidencije, na radiju prepričavaju tekst iz nekih novina ili sa sajta čija je to tema. Večni život bogatih.

Ova bi težnja, kad bi se ostvarila, bila kruna onog što se već dešava – produžavanje života najrazličitijim „pomagalima”. Tome decenijama pribegava isuviše bogati, pa i (samo) imućni svet. Jedno od tih pomagala je, tvrdi se, i hiperbarična komora, odnosno duži „boravak” u njoj, a iz pouzdanih izvora saznao sam da je jedan od naših veoma poznatih kardiologa i akademika još davno godinama ispitivao njeno blagotvorno delovanje.

I popularna, a ozbiljna publicistika (za nauku već nisam kapacitet) zalazi u ovo polje. Eto i knjiga „Brodolom civilizacija” Amina Malufa francuskog, a libanskog porekla, novinara, publiciste  i svetski relevantnog mislioca (novinar, a mislilac, kako to zvuči nespojivo sa nama!) zalazi u ovo polje. Osnovna mu je tema civilizacijski slom arapskog sveta od 1967. i „sedmodnevnog rata” Egipta i Izraela, do sadašnjih ekstrema islamskog fundamentalizma i terorizma. Ali, u toj analizi autor zrakasto zalazi u mnoge oblasti. U politici, recimo, uočava niz neposredno nepovezanih procesa što se „vrte” oko 1979. a koji se ipak nadovezuju na 1967. godinu. Počev od „reganizma i tačerizma” što sve sada, vidimo, konačno dovodi do parcijalizacije sveta, etnoseparatizma i etnocentrizma, do jednog podeljenog i nesolidarnog sveta, uporedivog sa „Titanikom”. Kruna svega je sofisticirana kontrola pojedinaca i njihovih sloboda, što, uz neslućeni napredak elektronike, uveliko prevazilazi Orvelove bojazni.

Ispituje Maluf i epohalne i globalne ekološke probleme, klimatske promene, mogućnosti nuklearnog rata i u isti rang sa njima, po značaju, dovodi i našu „gornju temu”. Vrtoglavi napredak sajber tehnologija i dostignuća u medicini, uz globalizaciju, autora navode na veoma pesimističan zaključak – lako može da se desi da bogati siromašne počnu da tretiraju kao otpad, smeće sveta... Citiram:

„Ono najbolje što čovečanstvo može da napravi izopačeno je onim najgorim što ono može da napravi – ovo je tragični paradoks našeg vremena, a obistinjuje se u mnogim oblastima.


Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Nema komentara

Prijavite se za njuzleter Nove ekonomije.

Ova stranica je zaštićena sa reCAPTCHA i primenjuju se Google Politika privatnosti i Uslovi korišćenja usluge

Nema pravih poslovnih i životnih odluka bez dobrih informacija.
Vaša email adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.